Архив УНС — Хумористичка штампа
memoar
PIPIREVKA U BALETNOM VILAJETU
Bilo je to davno, piše Vićentije Karamarković u svojim dostoprimječatelnostima, koje su sve dosad ostale nepoznate, a ko je Vičentije Karamarković, biče istolkovano malo niže zbivalo se to, daklem, baš u vreme kada su popečitelji naši bili u namjereniju na se u ministre izvrgnu i kada se veliko količestvo groša i medžedija rasipalo i kapom i šafcom u prosvetne ceiji. I pozorištu našemu i baletu našemu silna se pomoč pružala vaistinu, sve na polzu otečestva. S toga razloga popečitelj moj odluči da malo bolje gledne i vedne na šta se grdan novac sakupljen od poreskih glava, a namenjen za prosvetne celji, otkotrljava u potok strmoglavi, mutna Marica zvani, bujicom strovaljuje, eda bi se red i rad u rečenom zdaniju vaspostavili. Popečitalj mudar bi te sam ne htede nadzirateljstvo vršiti, niti red i rad vaspostavljati, več na tu delatnost uputi mene, Vićentija Karamarkovića, koji vazda popečitelju veran i u službi predan celomudreno se nađoh. Popečitelj u blagoglagolstviju svojemu hitar bejaše, ali ja dobro utuvih da jedna premijera u operi po 7 milona po-
reskih groša iziskivaše, a svila i sukno nemilice se arčiše, iaka tada u svili i suknu posve oskudacija bi. I reče još da iz magaze na volšeban način desetine metara mave čoje carigradske iščezavahu, kao da sama kuča ukleta bejaše, a već binjiša skrletna čitave ктре nedođiji, iliti pak tandariji, stremljahu u ponorni mrak. Cuvstvo neko govoraše mi da sve to zamešateljstvo potiče od rečenog baleta i baletana, te zadadoh sebi tvrdu veru, tako mi pomogla, kao što će i pomoći, da ču išćerati istinu na čist čistijacki čistac, pa makar se u samog sotonu premetnuo, ne bilo mu stanka i pomena među nama! I tako naoružan znanjem i umenjem, htenjem i zabavlenijem, stadoh delovati i rukovati ručno i dejstvitelno. Kao bivši oficir iz rezerve znađah tamoneko praviio egzercirno iz vojene službe o prethodnim periferičeskim čarkama, koje treba da zavaraju neprijatelja, a tek posle dotičnih okršaja sleduje glavni udarac, na ušančeni balet (razume se, ne sa vojničkom nego posve disciplinskom džebanom).
PRISTUPLENIJE VOJENIM OPERACIJAMA
19 mа ј. Ја, Vićentije, po milosti Boga Savaota i po volji popečiteljevoj, razaslah tri rešenija i pretpisanija, u kojima naređujem, i to, prvo i prvo: radni dan ima početi u 7,30 časova, i trajati jsti ima sve do 14 i dve nule časova. Svaki se pozorišni i igroplesni nadležatelj ili član ima začisliti u tefter kako pri ulasku tako i pri izlasku, s tim da se ne pridržavanje gonjenja, kao i svako zakašnjavanje, zjaloprodavanije i zevozevanije, i izlaženje pre vremena, ima prema propisu strogo kaštigovati. Drugo i grugo, sve odaje, radionice i magaze imaju se pod ključem i zabravljene držati, pod pretnjom kazne za nepridržavanje istoga. Treće i treće, naređuje se ustrojenije rokovnika, troškovnika, teftera prihoda i rashoda, ulaska i izlaska robe gradivne, da se vidi gde je što i šta se zb : va sa narodnim blagom, a ko se uhvati da samovlasno
pribavi ili otuđi deo narodnog imetka, taj će se kazniti po disciplinskim propisima i po knjaževskom kaznenom zakoniku. Naredbe su obnarodovane u 9 časova i 30 minuta, a istog dana kad sunce u zenitu bejaše, pouzdani doušnici i nadziratelji javiše /а prvi pokušaj neprijateljske sabotaže, to jest kvareža. Ono mesto iz pretpisanija da se sve odaje pod ključem imaju držati, neprijatelj je sanćim protolkovao: da se ništa ne otvara i ništa iz magaze ne izdaje. Svi stadoše meni se obraćati i uz kletve i grdnje od mene lično tražiti da na kvitu sijalice, sapun pa čak i toalet-papair izdavati primim se. Napokon je Obavezni tolkovnik rešenija broj 2, koji sam pred sam završetak rada, oko 14 i dve nule časova, izdao i u kome sam rekao da se odaje, magaze, radionice i kasa moraju zaključavati kad god dotični rukovalac nije u blizini, uneo malo reda.
NASTAVAK VOJENIH OPERACIJA
2 1 maj. Ja, Vićentije, kao glavnokomandujući, nalazio sam se na polaznim položajima za napad, to jest pored teftera u koji treba da se upisuju nadležatelji i njima podobni članovi. Za prvo zakašnjenje od 30 minuta neću ništa sem prekorne pridike preduzimati, a kad jedan čas pređe, grdnju ću valjano utrostručiti i neću žaliti pravoslavnih izraza, I stotinu puta ću ponovlenije davati: kad se ja udostojiti mogu da dojezdim, možete valjda i vi, sveca li vam vašega! Disciplinu treba poštivati i red kućni vazda u prizrenije uzimati. Ali kad u 8,30 časova nijedan se ni za leka ne pojavi, ama ni da primiriše a kamoli da prigviri, ja onda videh i uvideh da je meru prevršila dara, pa s podozrenijem pogledah na kapldžiju i arkapidžiju dva parnjaka podjednaka jer mi zbog šurovanja s neprijateljem do krajnjih granica sumnjivi bejahu.
Popričekaćete namignu mi šeret glavni kapidžija.—• Ljudi sve noćom ostaju do u neko doba. Njegovo sijateljstvo „Knjaz Igor“ izvoljeva protegnuti se do u sitne sate, sa sve „Pozorišnu kasinu", i bogzna kad i odu na spavanje i da li spavaju uopšte. Nego, sednite malo, noge će vas zaboleti ako stojećki ždrumite i ždroncate. —Ne brini se ti za, moje noge i takve stvari ■ — odgovorim kapidžiji, koji sa činovnicima biće da u dosluhu bejaše, jer znadijaše da ovi na vreme i ne mišljahu pristizati, niti se čak i opepeliti dati u tom smeru i namereniju. Naredim da se svi posle pola 10 pridošavši u 13 časova pred mojom kancelarijom postroje, na šta glavni kapidži-baša, zvani „Teaterski dizdar", sumnjivo potvrdi da je to najoelishodnije, pa u reoeno vreme ceo personal pod najžešći ribanac podvrgnem, i propisno ispreskačem.
Vićentija Karamarkovića
1