Архив УНС — Хумористичка штампа

"ugursuzluke", "čarlame" i "Šege" i stavljao ih u usta -i u del© svojih brojnih junaka e Malo je verovatno d® su one retke i dalako starije nacije, pominjane kao "kolevka humora' 1 (kao naprimsr Francuzi! ) tako duhovito i sočno, a Sto je glavno i tako uspešno, ismejali onovremske diftinske naravi i obicaje, cincarsku "globadšijsku čaršiju± sirotinjsku derikožu - kao što je to slučaj beogradske cincarije, ismejane od onih koji su tads bili više gladni nego siti, ali i pored tog® orni za "čarlamu" i britku satiru* Istina rasprostiranjm humora - otuda ona izreka "da Srbin ume vic d© uhvati i u letu!" - doprinela je i uža Srbija, a naročito gradovi: Kragujevac, Niš, Zaječar, Užice i još neki. Prirodno je, da humor ne bi imao prosperiteta ds sam naš narod nije voleo i ne samo voleo ± nego i razumevao šalu! Uz to, kao jedna od najvažnijih komponenti je nesumnjivo i činjenica da je srpski narod slobodoljubiv i da mu js svako izvrgavanje ismejav©nju ("a, ismejavanje - übiha!" kašu Francuzi (sveg© što je neljudsko, otimačko, beskičmenjačko, malodušno i kukavično* Otuda mnogi naši stari listovi po svojoj sadrgini zadivljuju upravo svojim fantastičnim smislom ne samo za humor kao takav - za vic radi vica - ved za tačno usmereni humor, uvek sa tačno izabranim ciljem isračunatim ne samo "d© nasmeje" ved i da opauči". Sve su to okolnosti koje samo sobom objašnjavaju otkuda tako rekordan broj humorističnih listova u jednoj malenoj stradalničkoj zemlji* Tome još kada se doda d© je glavni pokretač te vrste javne kritike (kroz humor) oduvek u Srba bila ona prirodjena borbenost koja mu od Kosov® još nije dala moralno pravo da klone ili poklekne*

2