Архив УНС — Црквени листови

Познато je да je рамска црква у најнозије време призвала и сама за светитеље словенске апостоле св, Карила и Методоја в свечано прославила хаљадугодвшњи саомен св. Методија. Како је римска црква овим вшла на то да докаже, да су Словени од ње добили прве поуке из јеванђелске науке и писменост, и да нарочито православве Словене придобије за једивство са својом западном браћом у крплу рвмске цркве; то су у спомен Методијеве хаљадугодишњвце саливене споменаце и одштампане слике ва којвма је представљено како паоа благосиља св. Корила п Методија и упућује их на проповед. Ове споменице и слике раздао ]е поменути рвмокатолвчка свештеник у велвком броју православнвма у Нашу. Чим смо за ово сазнали варедпли смо нашим органима, да нам неколвко комада тих споменица и слика набаве од људв, којима су раздате. Кад је по аашој варедби учвњено, обраћалв смо се зваиичним актом полицијској власти, тс је ова ршиокатолвчког свештеника позивала на одговор. Пред Наш полазак ва сабор чули смо од веких људи, да је исти свегатеввк спремио такође повећи број бројавица, по римском обреду освеНених, да и њих раздаје простом пароду. Да ли је он, не обзирући се ви на одговорност пред влашћу, оочео и те бројанице раздавати не знамо за сад. Но главно је, што се из овога постојног настојавања римокатоличках свештенока, да на овај начин долазе у саобраћај са правосла внима, вида схалан план и откравена намера римске цркве, да у вашој земљи ширв пропаганду на штету аравославља. С тога држвмо да је са овога места нужно, пошто у нашој отаџбана наступе опет редовне првлвке, вредузети енергичан корак, да се оваквв покушаји рвмокатолика сузбију један пут за свагда. Ово је нужно тим пре, што је аоменутв свештеник аочео в на томе радати, да доведе у Нвш а монахвње радв отварања женске школе, којама ће на сву пралику битв задатак, да пропагандашу међу женскам светом. Првбављене споменвце и слике подносимо св. Сабору на увиђај и употребу“. У другом дијелу извјештаја соомвље епвсков сва мјеста која је посјетио, гдје је служио, водосвећење држао и поуке народу говорао, као в то, што му је бало предметом поука. Жао нам је врло, да не могосмо цво азвјештај прештампати, јер заслужује колвко по томе, што је од почетка до краја врло лвјепо написан толико, и јога випш, по томе што je у њег смјештева слвка добраног двјела живота српско православоог народа у знаменвтој нашкој двје цезв. Но Iмвло he нам бити, ако смо и взводом овам постагли бар то, да првмјер епискова Димвтрвја постане познат, в да друге за собом повуче. Времена су збвља свакојака, а опрезност је пола свгурности.

289