Архив УНС — Црквени листови

нијесам ни издалека учинио све оно, што сам учинити желио. Но ви опет, не гледајући на то, цоклањате ми љубав своју, а од те драгоцјенијег дара нема за меие. Јср, ако и у будуће што корисна за свето Православље и мило Српство учиним, то ћу имати благодарити само помоћи милостивог Бога и љубави вашој, која моје слабе старачке снаге снажи, подиже и јача. За то вам и захваљујем и обећавам, да ћу на љубав вашу увијек најискренијом љубави одговарати и топло се молити благом Оцу небеском, да дарове свете љубави своlе излије на еве вас. У Задру , 16. јуна 1886.

Епископ €те ф а и.

Свештеник при исповиједању.

(По руском написао Јован Бућин).

Главна је дужност пастира да исповиједа стадо своје, и па дужност ту треба он да обраћа сву своју пажњу. Ако исповијед није коначна цијељ свијех његовијех тежња, ако он у цијелом свом пастирском раду нема постојано у виду обраћење грјешника на пут правде, онда његови трудови не ће бити увјенчаии жељеном наградом Пастир је достојан награде само тада, када расположи грјешника да се искрено покаје, и када умири његову узбуркану душу. С амвона ми говоримо народу, но често не ћемо ни једне ријечи изустити, која би се управно односила на извјесна лица. Али кад је пастир дошао да исповиједа стадо, свака његова ријеч односи се, и треба да се односи, на грјешника. С амвона ми говоримо о душевнијем ранама тек у опће, из далека и површно бацамо поглед на њих. При исповиједи pane су нам те одкривене, ту испитујемо њихову дубину, одкривамо њихов отров, и можемо лијечити без погрјешке, јер као душевни љекари, дужни смо знати сва љековита срества. С амвона ми само показујемо, и то под покровом краснорјечивости, на небо и његове вјечне радости, на пакао и његове муке; на исповиједи чинимо миого више, за искрену исиовијед и сузу кајања затварамо грјешнику пакао и отварамо небск За то и треба да смо.увијек проникнути свјешћу о превеликој важности и благотворности исповиједничке службе. Свијест та помагаће нам, да можемо службу ту вршити онако како ваља. Осим овога помагаће нам у томе и зрели савјети искусни' јих људи. Тих савјета има врло много. Наша је намјера да од те множине савјета, иекоје овдје истакнемо. Чинећи то огранићемо се махом на практичне, а нашу браћу молимо, да се не задовоље овијем што ћемо написати,

278