Архив УНС — Црквени листови

у тако великој Mjepii, да вријеме, које проводимо на судилишту нокајања, највише годи нашој души. Постарајмо се да заслужимо такав глас. Грјешници tie нас сами искати, кад се увјере, да нам својим доласком не досађују, него шта више да нам то годи. Ако народ не може о нама тако да мисли, ако свештеничку нашу дужност преко воље испуњавамо, то ће и грјешници иреко воље к нама долазити, а многи ће и одложити исповијед своју на неопредијељено врнје ме. Најгоре је пак то, што ћемо ми за то страшно Богу одговарати, Много значи такођер, да ли пастир иде да исповиједа, слободно без икакве пристране мисли. Ако му је савјест неспокојна, ако пастир мисли о започетој каквој кућевној радњи, или ако хоће да походи свога друга, да проведе весело вријемепт. д. то ће питања и савјети његови бити врло кратки, он ће говорити хладно, сухо, и с нестрпљењем, очекиваће признање у гријеху, да што прије даде отпуштење. То је све зло. Прије него што пастир стане да исповиједа, он треба топло да се Богу помоли пред олтаром Његовим. Многи пастири то и не чине, или ако и чине, то чине расијано или небрежљиво, јер им је молитва прешла у пусту навику и сматрају је простим обредом. Нема сумње, да tie се и грјешници тронути, када виде с каквом љубављу бесједи њихов духовни отац са Спаеитељем, прије него их стане слушати. На путу к суду покајања буди скроман, не брзај јер tie свијет помислити, да гледаш како ћеш прије готов бити. Не прави разлике по звању и -стању, не гледај на лица, не претпостављај богатога сиромаху.

(Свршике се)

Посланица Галатима.

(ПродужењеЈ, Тумачење прве и друге главе .

Спор апостола Павла са Петром, гл. 2. ст. 11—21. Ст. 11. бгдл ш ПрШДЕ IIETp'A BO fINTIOX'IK), В& ДИЦЕ 6ЛЛB ПрОТИВB íäbw злзорЕих к'к. У Вулгати у мјесто Петар стоји Cephas, а тако исто и у 14. стиху. Грчки неки рукописи имају такорер то исто читање. Са разног погледа иа апостола Петра, бијаху побуђени западни неки тумачи доказивати разлику између Петра и Кифс, и на основу тавног предања, које је Климент александријски и Евсевије ПамФило (Истор. цркв. књ. I. гл. 12) сачувао, да је КиФа један из LXX, који је доцније био епископ Иконије. Али су већ стари оци црквени и тумачи опровргли таково мишљење и утврдили, да нико друп? није био, онај којега је Павао корио,

280