Архив УНС — Црквени листови

А кад још додамо, да је впсокопреосв. покојник за живота написао п штампао четрдесет и девет радова по разним струкама богословског знања, да је заслужпо четрдесет п два одлпчпја, u да је сав иметак свој завјештао на просвјетне цпјелн, онда смо најријечптије казалн ко п какав бијаше мптрополит Мпхаило, п само жалити морамо, што таква архппастира, родољуба и раденика смрт ненадно у 72-oj годипц уграби православној црквп нашој п народу срнском. Слава Митроиолиту Михаилу и вњчнап иаматв! f Сергије. митрополит МооковокиГј д ан а 11. Фебруара иредао је Богу свету душу своју члан ов. спнода, високопреосв. Сергије, митрополпт Московски и Коломенски. Блаженопокојнп архипастпр родио се 9. маја 1820. Сврпшо је науке у Москви као магистар богословља, и мало за тпјем именован је проФесор академије. Закалуђеривши се у 24. годпнп жпвота, п прешавшн редом чпнове јерархпје, поотао је еппскопом Курским 1860., архијепископом Казанским 1880., и најпослије митрополптом Московским 1898. Био је питомац велпког Московског архијереја Фпларета, п то је највпше помогло те је кроз сав свој живот био и блаженопокојни Сергије достојни архијереј руске цркве. На свима мјестпма своје службе одликовао се блаженопојни славом опрезног и мудрог управптеља, побожног вршптеља св. тајни Божјпх, ревносног проповједника Божје ријечи, човјека свијетлога ума, богатога знања п нскуства, п чврсте и непомичне енергије. Свагда и евугдје га је окружавала слава питомца п сатруднпка Филарета, носиоца духа његовога и његових завјета, мудрог руководитеља свештенства у пастпрској служби, и ревноснога чувара дрквеног уетава. Велики је губитак претрпјела руска црква смрћу мптрополпта Сергија. Да упокоптљ Господв почпвшаго свнтителл вљ лпггћ избраннБгхљ Свопхљ и за трудљ и подвигљ жизни да воздаотљ ему Своего великого милостlго! - кажемо ими са органом руског св. спнода, који оплакује доброга Московскога пастпра. Нови митрополит у Србији, По гл. 126. о црквеппм властима у Краљевинп Србијп, пзабрао је Изборнп Сабор * новога архиенископа београдског п мптрополита цпјеле Србије у недјељу, дана 15 о. м. у лицу владике нишког, високопреосв. г. Инокентија. Нови мптрополит, син пок. шабачког проте Павловића, добио је више богословско образовање у РусиЈи, гдје се и оженио био. Год. 1870. био је именован проФееором богословије у Београду, а 1880. поотао одјелнпм начеонпком у мшшстарству просвјете. Бпо је за више година и духовником при краљевеком двору. Кад је 1892. остао удовац, стутшо је у монашки чин и добпо иие Инокентије, и одмах 1894. г. иза смрти епископа Јероннма, Архијерејскп Сабор изабрао га за епископа нишког. У књижевности црквеној познат је под именом арота Јаков ПавловиИ. * Изборни Сабор, по гл, 127, састављају: сви епархијски епископи; сви архимандрити; сви окружни протојереји и протојереји београдски и нишки; предоједник министарског оавјета; миниетар ироевјете и црквони послова; предоједник и подпредсједници Народне Скупштиие; предсједник Државног Савјета; предсједник Касациоиог Суда; предсједнпк Глав. Контроле; ректор Велике Школе; ректор Богооловије. Сви члаиови, оеим владика, полажу прцје избора заклотву: „да ће при савјетовању и избору архиепископа београдског и мнтрополита Србије, имати у виду само бдаго православнс цркве, Краља и отаџбину, и да ће свој глао дати за онога епископа, о којом је увјерен да he иајдоотојније вршнти дужпост митрополитску“ (чл. 133). —Митрополит Србије бира се ивмеђу Српокнх епарх. епископа; али може бити изабран и између епископа у пенсији, којн нијеоу под каноиском забраном (чд. 21). Краљ одобрава избор. •