Архив УНС — Црквени листови

Усдед представке епарх. пшол. одбора бачке дијецезе, дозначио је исту М. Ш. савет из „Свето-Савског“ Фонда припомоћ у износу од 600 круна за издржавања аравослав. сриског учитељу у Сантову. Први парох у Сантову. 24. окт. т. г. произвео је високопреос. госп. Митро Фан епископ Бачки г. Николу МидиКа сврш. богосдова за ђакона, а дпе 26. и. м. за пресвитера, те је отишао за пароха у новој правосмавно-српској парохији у Сантово. Сретно да Бог да! „Хришћанска књижницаУ. С пуно вештине и љубави пише и издаје под горњим насловом вредни катихета загребачки преч. г. Јован Петровић кратке прнче релжђијозно-морамног садржаја. Еако сад читамо у званичном љисту за комупалне школе у Хрватској и Славонији који носи наслов; „Службени Гласник“, ирепоручила је кр. Хрватско-Славонска земаљска влада , одлуком својом од 23. повембра т. г. бр. 18464. те књижице свим иодручним школама као врло згодне и корисне за награде добрим ученицима свих пучких (основних) школа у Троједницп. Ову вест са задовољством бележимо. Осим одабране садржпне препоручује се та књижница и необично ниском ценом, јер свака свеска стаје само 4 Филира. Штампа се у Загребу у „Српској штампарији“.

ЦРКВА ДАЛМАТИНСКА

Унжја у Далмациј п. Свима је без сумње позната унијатска нропаганда, која је страшно бјеснила у Далмацији двадесетих година пашег вијека. Али и послије бјежања Венедикта Краљевића прав. енископа далматинског, који је свијем силама радио у корист унијатске пропаганде није коначно нестало унијата, јер је унијатска пропаганда и даље своју мисију ревно вршила. Благодарећи непрестаном настојању ученог епископа далматинског Никодима Милаша, унија је у Далмацији спала на врло мали број вијерних. У све три уннјатске парохије има свега 14. душа: у баљачкој пет, у кричанској 8. н у врљичкој шест. Познавајући ревиост ученог епископа Никодима Милаша, можемо се надати, да ће унијатске парохије остати наскоро без парохијана. Ево како јадикује „Ко\л IлА“ бр. 270. због опадања броја унпјата у Далмацији: „Познато је, да у трима мјестима Далмације бива у Баљцима, и Кричкама и у Врлици, обстоје грчко-католичке жуне. Како је настала та, да речемо, оаза у нас, где је вјерски елеменат у огромној већини католички, уз један дио источњака, ствар је позната. Тко би опет хтио знати поближу а ди што и интересну повјест уније амо у Далмацији, ено му дјела „Глислави еди ПаагС од учеиог Фратра Марковића, ко што и у брошури

ЦРКВА ДАЛМАТИНСКА

105