Архив УНС — Црквени листови

Сад се и народ илп уираво одређеип грађани као иредставппци народа пушта у храм. У ирнсуству тих грађана и у нрисуству свих свештеника, коцком одређени свештеник коље жртвеио јагње. Његова се крв хвата у златну једпу здељу, и предаје свештенпку опет коцком одрбђеноме, - који је носи к олтару, пристуиа к овоме од источНе стране, и онда том још свежом крвљу жртве шкропи п једну и другу страну олтара испод једне извесне линије. Сад се свештеници повлаче од олтара, гласпо читају исповест вере, па затим нарочиту једну молитву, и по свршетку њеном прпстуиају да вуку коцку којом се нма одредити, ко ће од њих да изврши најсвечанији чии јутрење службе, на име: да тамњаном окадп „Светињу над Светпњама. “ То је тако великп и свечан чин, да нпкоме није било дозвољено да га више од један пут у своме животу изврши. И онај коме је та част пала у део, добивао је и носио је за свога живота уз своје име један нарочитп придевак, који би се могао превести са „ Пречастњејши“ од прплике онако како у хришћаиској ери они који походе света места узимљу пред своје име придевак „Хаџија“ На служби су тога дана у храму бнли свештеници из племена „Авија”. Било је међу њима и врло учених п врло простих, било их је свештеника из високоучене и високоумне атмосФере Јерусалнма и Јерпхона, и опет и свештеника скромних и иростих из далеких крајева и села, мало приступних вишој образованости. У ред ових последњих спадао је и један свештеник по имену Зарија (Захарија), човек од својих 60 година, који је становао у једном селу у брдима на југозападу од Јерусалима. Високоучени а тесногруди свештеници, књижевници и законозналцп, гледали су на њ свагда нешто мало „испод трепавица"; изгледао им је као прави представник „иростог свештеника са села/‘ који ни из далека не уме онако као они да завирује у тајне Божје промислиу и који ни у сну не сме да уображава да зна, онако како они, шта Бог хоће и шта намерава! Неки су од њих могли чак и да правдају своје високоумље показујући на видљив доказ да тај свештеник са села није у милости код Јехове. Коме Бог украћује да има порода, томе оп очевидно украћује један од најдрагоценијих, п ако најобичнијих, својих благослова. Зарија и његова жена Јелисавета —и сама кћи једног свештеника проведоше и

ХРИШЂАНСКИ ВЕСНИК

ОТАЦ ЈОВАНОВ У ХРАМУ СОЛОМОНОВОМ