Архив УНС — Црквени листови

пршшкож да се провуку у одори истине и као истина. Језуитска пропаганда нарочито се истиче као непријатељ иравосдавнога верозакона у окупираним странама. Она је својим недостојним поступцпма, својом насртљивошћу и наметањем очито иоказада кодико ниско и жадосно стоји са своји морадом, кодико је дажна и немоћна, ма да је прикуиида, боље рећи приграбнда у своје шаке сва матерпјадна бдага п највећи део пметка ових земаља, имајући кад и кад и саме управне власти на својој страни. Запитајмо се само за тренутак: ко одржава и шта штити језуитску пропаганду у Босни и Херцеговини? Ваљада нема под небом створења које бп могдо и на ту идијотску замисао доћп: да се она сама собом и својом морадношћу препоручује. Ствар је више него очигдедна: језуитску ироиаганду не одржава ни верски нити икакав други виши циљ ид морадни смер, јер оЛа морад и не познаје њу одржавају хадапљиви чопори римских пдаћених агената, који прождиру мидионе и хватају нове жртве, да би нове мидионе могди гутати. Својом нетрпљивошћу с једне а несносним наметањем с друге стране, наишда је језуитска иропаганда у посдедње време на пробуђене духове у народу, којп су се одлучиди на борбу и отпор; који су ставиди себи у задатак сузбијање ове најезде, која је незаситљива. Хотећи сидом да се наметне народу као једини верозакон, она је доведа себе саму, а нарочпто оне, који су је потпомагади у веома незгодан подожај; јер онај који помаже тако неправедну ствар, као што је језуитска агитација, издаже се опасности да изгуби поверење код оних, који су од искони навикди истину љубити. Ми смо, на овом месту. скдони веровати, да су намере високе земаљске вдаде у иогледу завођења новога реда у вршењу црквених п шкодских послова, биде по њеном схватању, коректне п оправдане: предпостављамо да се она руководида правидним погдедима на суштину ствари, ади је, извесно, могда наћп безброј путева, да ту идеју изведе на начин, којим се и третирају црквеношкодска пптања у образованим земљама, где се вера сматра светиња ; ипак за љубав језуптске пропаганде није се требадо тодико дадеко спуштати п понижавати: да чисто црквене предмете расправљају п решавају жандармски тесаци и то у самим светињама храмова. Јер оваким (будимо хдадни) недедикатним постуиањем према цркви доведена је у питање најнежипја п најсветија

ЈЕДАН ПОГјIЕД на схање прав. цркве у боснн и хердеговлни