Архив УНС — Црквени листови
и цркв. школ.ским одборима врло велике сметње. За овај мах се ограничавамо од навођења иримера, а уверавамо да нам је ризница препуна. У кратко, сваком оном, ко није језуитска присталица не да спокојна живота и успешна рада. А поврх свега, као круна наметљивости, нстиче се њено насилно вршење прелаза из другог верозакона у католички. У овим недостојним и стпдним пословпма језуитска пропаганда служећи се лажју, обманама п обећањима златних брда преводи из православнога и мухамеданскога верозакона највише пуку сирочад, у католичку веру. Примери за ово језунтско верско насиље врло су обилати и познати су, јер су често пута изношени на јавност и изазивали су гнушање образованога света. Ми ћемо наше наводе у идућем броју новим Фактима потврдити. Потребно је само у успомени пробудити све оне скорашње радње и догађаје иза којнх је језуитска пропаганда оставила врло сумњиве трагове; а из тих разноврсних слика п успомена даје се лепо видети колико је далеко ишла језуитска пропаганда наметљивошћу и безобзирношћу својом. И оне мере, које је православна црква морала предузимати; где долази рад црквене хијерахије православне и кретања и неуморан рад народних првака на штићењу верских и црквених узора, били су упућени да колико је могућно сузбију најезду језуитску, која без икаквих обзира тражи поштовање и првенство; и да с друге стране приуготове Српски народ, да још више и искреније пригрли и чува од напасти своје верске и културне светиње. Тим су се поводом донекле јављале разне депутацпје, меморандуми, протести; тим се поводом у неколико развила велика расправа у европској штампи пз које је православна црква не само изишла као морално ненадмашна и јача, него и правом својим старија и неоспорнија. Но, и ако је била у апсолутном праву, она то своје право није могла потпуно заштитити, јер је било таквих и толиких сметња, којима црква није била у могућности да се одупре, и ако је била у праву. И док се православна црква са разним незгодама борила легално за одржање својих права и привилегија, дотле је језуитска пропаганда, уочивши згодан моменат за своје агитације, безобзирно кидисавала на светиње православља и наступала напред стопу по стопу без сметње од стране земаљске управе. То је оно време за које пословица каже: да је нај-
ЈЕДАН ПОГДЕД НА СТАЊЕ НРАВ. ЦРКВЕ У БОСНИ И ХЕРДЕГОВННИ
ХРИШЋАНСКИ ВЕСНИК
49