Архив УНС — Црквени листови, 01. 01. 1909., стр. 17

Грешан сам се уморио Са трудна се враћам пута. Манастирске шкрипе двери Ко дух Божији да отвара. Чистим срцу. српској вери. Света врата од олтара И игуман из терема На дочек ми сам исходи; Таласа се поноћ нема, Златорог је месец води: Бела брада нежно сија, Ба грудима крст се блиста: Шири руке па их свија: И говори душа ччста: «Добро дошао брате драги, Господ нек ти даде мира Сан и покој и труд благи У тишини манастира!» Само звоно јекну тада, Кандила се запалише; И са вером кротка нада У души ми светлост слише Звезде плове све у миру, Ноћна роса тио пада; А у светом манастиру Божанствени покој влада;

М. Јошаница.

Мали псалми

Јерођакон Севасшујан

Уморан, клонуо са пута далека, Са чежњом хитам у твоја закриља, Господе; појмим: ту ме покој чека, Ту души наћ’ ћу светог изобиља. 0, Боже, Боже, мира и одмора Души ми треба; доста је у мракз^ Стазама грешним, преко стрмих гора Лутала. Ево сада твоју јаку Десницу тражи. 0, прими ме смерно; Милошћу својом заштити ме, Благи; Душа те моја љуби неизмерно! Ах, ја сам ко брод са сломљеним кљуном, Ал који хита у завичај драги Ко и ја Теби са љубављу пуном.

Бр. 1

ДУХОВНА СТРАЖА