Архив УНС — Црквени листови
Свечаност је почела Божјом службом у 8 часова изјутра, коју је служио Г. архимандрит Арсеније са једним ђаконом учеником Монашке Школе. На јектенија су одговарали ученици. Не можемо а да не похвалимо ученике ове школе, којисуодговарањима, а особито певањем блажена, ирмоса и причасти задивили присутне, а нарочито нас, ученике богословије, која дођосмо да вратимо посету својим друговима. За ово свакакоприпада хвапа Г. архимандриту. управнику школе и наставникуцркв. појања. Огмена фигура Г. архнманцрита, изредно појање ученика, који уметничким модулацијама сзојих гласова до чаробности извијаху лепе мелодије црквених песама, па и само зимско јутро, све то придавало је богослужењу особиту торжанственост, а нас присутне бацало у неки побожан занос. После литургије, која нам је овог пута, мимо сву њену свечаност, изгледала краћа но обично, упутисмо се у окићену салу, где је Г. архимандрит са ђаконом иззршио чин водоосвећења и резања колача Затим смо с пажњом саслушали говор школског васпитача, Г. архим. Рувима, у коме је изнео „једно упорећење измећу рада Св. Саве и будуће службе ученика његових сљедбеника. У његозом говору вреди подвући она места, где говорник хвали пожртвовање ученика и љубав њихову која их је навела да у самоћи служе Богу и народу. За свршеним говором ученици су у хору отпевали химну Св. Сави, коју ми дочекасмо стајећи. По отпеваној химни настало је обилно послужење, а за то време ученици певаху „Взселисја Јерусалиме," а потом и остале песме и декламације по утврћеном реду, Од песама је нарочито „Аох, Босно,“ дирнула госте и изазвала у њих неко елегично расположење, а од декламација одвојила је „Отаџбина" од Ђуре Јакшића својим моћним акцентима у овим стиховима:
И само дотле, до тог.камена, До тог бедема Ногом ћеш ступит’ можда поганом? Дрзнеш ли даље?...., Чућеш громове Чућеш у борбе страшној ломњави: „ Отаубина је ово Србина\
Прославу је удостојио својом посетом руски прота Г. Маљцев, који је баш тих дана пропутовао кроз Београд. Г. прота је знаменит богословски писац и шеф руске цркв. мисије у Берлину, а у манастир је дошао у пратњи Г. Др. Н. Митровића, универс. професора и Г. Г. Доментијна и Доситеја, наставника богословије. Г. прота је најпре ушао у св. храм а одстојао на вечерњи, а потом у ' сали како Ваља био почашћен. Нисмо у стању да знамо, је ли и уколико је Г. прота могао разумети поновљене пред њим песме и декламације, али можемо претпо-
23
ЛУХОВНА СТРАЖА
Бр. 1