Архив УНС — Црквени листови

посебан верозакон. Онима који питају: чине ли добро, што се придржавају овог или оног богослужења, одговара се: ако мислите, да вам то савест тражи, слушајте је Бог уважава вашу намеру. Једном речју, спиритизам се не намеће никоме; он се не обраћа на оне, којн верују, н које њихова вера задовољава, већ на велика број оних, који сумњају и не верују. Он их не отима цркви, пошто су се ови већ од ње морално сасвим или делимице удаљили. Пошто пак духови нису ништа друго него душе покојника, не може се одрицати њихова појава а да се тиме не одрекнемо и саме наше душе. Ако дакле постоји душа, односно дух, онда се све своди на ово питање: Могу ли се душе покојника јавити живим људима? Спиритизам доказује чињеницима да могу; а какав ли се доказ може дати, да то није могуће? Ако се духови могу јављати, неће ни одрицања целога света то спречити. То дакле није никакво философирање, већ је природни закон а против овога је човекова воља немоћна. Хоћемо или нећемо, морамо да прихватимо последице тога закона, па му и прилагодити своје веровање. Као што дакле видимо по овоме чланку, познатога француског философа и спиритисте, А. Кардеца, спиритизам нити је на штету, нити на одмет друштву. Напротив, он је добро дошао сваком оном, чији су погледи о животу, у вечитом колебању. Експериментални пак спиритизам, може сваког иоле заинтересованог да да Кардец и многи други, имају право. Стога смо се ми потрудили, да нашим читаоцима, који су још колебљиви, дамо могућства и да се уверавају, па у тој намери почињемо доносити у овом броју упутства, помоћу којих he се сваки моћи уверити да загробни живот постоји. Оточки.

82

СПИРИТИЗАМ