Архив УНС — Црквени листови

СПИРИТИЗАМ

(СВРШЕТАК) Многи мисле, да су духови, само зато што су духови, свезнајући и најмудрији. Међутим, како је искуство показало, то је погрешно мислити. У саопштењима, која су сами духови давали, има узвишених мисли, које одају њихову чисту љубав и доброту. Али има изјава и обичних, често простачких, лакоумних, у којима се испољавају развраћени нагони. Очевидно је дакле, да све ове изјаве немају једно исто порекло, и да, ако има добрих духова, има их такође и рђавих. Пошто духови нису ништа друго него људске душе, они не моту бити само зато савршени што су се ослободили земаљског тела. Док се год духовно не пречисте, они задржавају у себи несавршености телеснога живота ; с тога их има разних врста: добрих и рђавих, паметних и глупих. Духови уопште радо опште са људима и мило им је кад виде, да их људи нису заборавили. Они врло радо описују своја осећања у време свога растанка одтела, као што описују и свој нови положај, радости и патње на оном свету. Једни су сретни, други несрећни, неки пак трпе страшне муке, према ономе, како је који свој земаљски живот употребио: на добро или зло, корисно или без циља. Кад мотримо на све њихове околности: положај њиховог живота на земљи, и после телесне смрти, затим начин њихове смрти, њихове нарави и обичаје, онда долазимо до познавања невидљивог света, истина не потпуно, али бар толико, да можемо од прилике рећи, каква нас будућност тамо чека, и да ли ћемо бити срећни или несрећни. Поуке, које су нам дали виши духови, о свему, што човечанство жели да зна, као и њихови одговори на раз-

СПИРИТИЗАМ

77