Архив УНС — Црквени листови

родом н са народом на разним народшш пословима, кад је чему земан био сарађнвали: господарнли и рлужили. судили и мирили, војевалн и њиве орал!и, дипломатске noслове водили и воће калемили све са народом и за' карод, све у славу Бога великога а за добро народа свога. Пред дилемом шта да радимо и којим путем да пођено немамо много шта да се предомишљамо. Од кад нам ie позната историја наше цркве и нашега народа, па све до нашнх дана, имамо непрегледан ред дивних пркмера правпх народних првосвештеника и свештеника слугу Божијих и народних. Једкога ма кога од њих само треба изабратн па његовим трагом крепутк. Или путем Светог Саве или владике црногорског Његоша, пли Климента Охридског, пли сојводе Богдана Зимоњића. Радимо тако како су раднлп: прота Матија Ненадовић, поп Лука Лазаревнћ, прота Никола С.миљанић, Хаџн Ђера, Хаџи Рувим, Игуман Пајснје и Ђакон Авакум. Потражимо у педавној прошлости; проту Вићектија Поповића из Јежевице чачанске и проту Јосифа Попозића нз Бјелуше ариљске и поп Ђоку Попов и ћа из Кућана затибофсккх н многе друге: Бог их бројио и на уму имао! Распитајмо најзад шта данас ради стари прота Мнлутин Настасовић из Сипнћа краг/јевачког, па ако закључимо да је то све добро, радимо и ми тако! Надати се да нећемо погрешити нитн се о Бога, р свој народ, о своју душу огрешнтн! Зпамо да ту н тамо мма неспоразума и препиркн по питању вере у Бога, јер има верујућих и неверујућих, А кад већ помињемо то размнмоилажење кзмеђу нас ко|ји верујемо и оних који не верују, онда је ред да потражимо да ли има чега заједнпчког међу нтма. да ли има нешто у чему се можемо подударати п сл жити, на чему за'једнички братски и другарскн можемо сарађивати. Има, и те још како има. Наше се догматике не слажу, али се наше моралке у многоме и многбме потпуно слажу. По Јеванђелској причи „О мплостивом Самарјанину” иије блил<њи наш онај, који каже да всрује онако каха и ми верујемо, a који нас у кевољи иећс да помогне, већ је ближњи наш онај, који је готов да нам се у невољг? нађе и да нам помогие, па и ако тај није наше вере. И по оној народноЈ, није нам брат онај, кога нам Је маЈка родила тј. који је крвно са намз везан, већ нам је брат онај, који нам Је добру рзд. Ако тако ствар поставимо, ако no ХристовоЈ причн пођемо да тражимо, ко је сада ближњи наш, онда ћемо у редовима оних које поједнмцн сматрају непомирљивим непрнјатељнма своЈим, наћи много и много ближњих који су вољни и који раде на томе, да се свакидашњи живот наш олакша. Зашто и ми да не приђемо са њима н да за-