Архив УНС — Црквени листови

PORODICU TREBA SAČUVATI

Dr Frančišek Регко,

nadbiskup i metropolit beogradski

Za skladne porodične odnose valja se boriti i kad naiđu krize i teškoće. Jei; rastureni brakovi stvaraju veliki broj nesrećnih Ijudi, naročito dece, a njihove probleme nmogo je teže rešavati nego nesuglasice u braku

ikad ne deraantovana istina da je poroNdica, najbolji temelj ne samo za srećan razvoj i život svakog pojedinca u njoj već i celog društva, često se tumaći na razne nacine. Krajnji je svakako onaj kojy>orodicu stavlja na tron ćak i onda kad u njoj vlađa nesklad, nerazumevanje i kad se večitim nesporazumiraa truju duše. U poslednje vrerae ponovo je u prvi plan, sa izlaskom crkve na javnu scenu i ovde otpočela jedna od najkontroverznijih rasprava u okvirima katolićkog sveta o pravu žene na sopstveni izbor da rađa. Negde to nazivaju .pravom na život', podrazumevajući đa svaka vrsta abortusa, pa čak i kontracepcija znaći übistvo. Pobaćajem, tvrdi se u ovoj skupini, übija se čovek. Na suprot tome nalazi se drugi pristup među katoliciraa takođe, gde preovladava mišljenje da fetus nije i biće i da u poćetnom stadijumu trudnoće abortus nikako nije ravan übistvu. Negde na sredini su Ijudi, u velikom broju su tu i lekari, koji smatraju da abortus nije greh ako je reć o nezdravora plodu, o budućem bolesniku, ako trudnoća iz bilo kojeg razloga šteti majci i konaćno, ako je dete zaćeto silovanjem. Pripreme za brak Smatrali smo da bi o ovoj temi, u današnjem trenutku društva i porodice, najautentićnije mogao da govori neko od velikodostojnika katolićke crkve koja je, u ovom domenu, rekli bismo i najstroža. Naš sagovornik je dr Franćišek Perko, nadbiskup i metropolit beogradski. - Crkva se zalaže - kaže nam - za ćvrste braćne i porodićne veze kao osnov srećnog i sklad nog života i zdravog društva. Porodićni život je izuzetno važan za svakog pojedinca, za njegov razvoj i humanog, moralnog ćoveka. To je pristup ka tolićke crkve koji dosad nićim ne bi mogao da bude osporen. Porodica, juće i danas i u buduće, bez obzira na vreme i događaje izvan nje ne mora da bude skladna i da u njoj rastu srećna deca. Treba li je i takvu saćuvati? - Katolićka crkva kaže dr Perko - mnogo radi na pripremama za porodićni živol i na razvi janju smisla za sklad, razumevanje, toleranciju, Ijubav i prijateljstvo. Čini li to, uglavnom, tamo gde ateizam nije bio preovladajuća životna filozofija ili i na ovim prostorima i kako? - Vidite, ja potićem iz Slovenije i mogu vam reći da tamo, ako mladi Ijudi žele da stupe u crkveni brak, prolaze sasvim određene pripreme za to. Nije reć o pridikama, već o tećajevima, strućnim tećajevima. Oni razgovaraju i sa psiholozima i sa lekarima i sa sveštenicima, sa svima onima koji će im doći da pruže pomoć, da ih pripre me za skladan život u porodici i za vaspitanjc nji hovog potomstva, Odgovoraost žene i muža Uprkos svemu tome, vi znate da to ne mora da uspe? - I tada se može zatražiti pomoć strućnjaka, kad se dode u braćnu krizu Ш kad se pojavi neki problem sa decom. Važno je saćuvati porodicu i njen sklad. Pogledajte šta je svetu donela želja za takozvanim oslobađanjem. Imate mnogo rasture-

nih porodica i nesrećnih Ijudi sa velikim brojem problema koje je teže rešiti nego braćnu Ш рогоdićnu krizu. Ako ste za to pripremljeni i ako istinski težite da izgradite u sebi ili u svojoj deci slobodnog ćoveka, slobodnog duha, trudićete se da

sačuvate porodićni sklad bez obzira na životne nevolje oko vas. Cini se da vi, kad tako govorite, imate u vi du situaciju u kojoj je majka u kući, dakle samo kao domaćica i ćuvar porodice? - To nije prvenstveni uslov za skladan porodićni život, jer je logićno da ne možete zapostaviti okolnosti u kojima Ijudi žive. Svedoci smo da ćesto moraju da rade i žena i muž i da majka ne može da ostane u kući. Čak ni to ne iskljućuje oćuvanje Corodičnog života. Konaćno i u pripremama za rak vi mnogo saznajete i o tome i spremni ste na takve životne okolnosti. U takvim slućajevima je od velike važnosti dogovor između muža i žene, podela poslova i odgovomosti, ali ne bi se sraela zapostaviti ni uloga društva. Svako društvo koje želi srećnog pojedinca i prosperitet moralo bi na razne naćine da zaštiti porodicu. U mnogim društvima, a u poslednje vreme i kod nas, ima moguć-

nosti i za poslove u kući, da se žena ili muž već kako odluće bave svojom profesijom kod kuće. I to je bolje za decu od svakog intemata. Lićno mislim da je naše društvo patrijarhalno i poveravanje dece na ćuvanje bakama nije uvek samo stvar materijalnih mogućnosti ili nemogućnosti. Mislim da su srećna deca, takođe, koja rastu pored svojih baka i deda. U svakom slućaju bitno je da članovi porodice deluju u dogovoru, skladno, da dele poslove. Mislim da je ženi najteže, ona je sa izlaskom iz porodice zapravo trostruko zaposlena. U tom pogledu i društvo i crkva imaju svoje obaveze. Prirodna kontracepcija Kad se ima u vidu sve to o čemu govorite, nije li logično da žena ima i pravo izbora u rađanju, pravo da odluči da li će ili ne imati dece, kada i koliko i, konačno, da pribegne i abortusu po sopstvenoj želji? U mnogim društvima poslednjih decenija upravo je pravo na abortus, pored kontracepcije, bilo simbol progresivnijeg načina mišljenja. Katolička crkva je, međutim, u tome izuzetno rigorozna? Ne bih nikako mogao da phhvatim mišljeпје da je pravo oa sopstveni izbor, dakle za abor tus, progresivan prilaz. Kako bi nešto što je übijanje živog biča moglo uopšte da bude napredno? Vi sigumo znate da su žive i stručne polemike o tome kad je fetus živo biće. Zatim, da li kad zahvaljujući napretku nauke žena zna da nosi bolestan plod mora da ga zadrži po svaku cenu. I, konačno, šta sa decom začetom nasiljem, silovanjem? Nema nikakve sumnje da je fetus iivo biče i da ima pravo na život i da niko, naročito majka ne bi trebalo da ga übija. Ako je reč o detetu koje ne će biti normalno - odgovor je isti. Naprosto, niko ne übija ni odrasle koji su tako nesrečno bolesni. što se tiče neželjenog deteta, začetog silovanjem, ni tu ne bi moglo drugčije da se govori. To je neuporedivo lakše reći, ali je činjenica da se tako stvaraju nesrećnici i, ako se već zastupaju takva stanovišta, onda ni žena koja ih poštuje ne bi smela da ostane sama sa svojom nesrečom ili vedom? Katolička crkva svugde, pa i kod nas, posreduje u usvajanju dece, prrhvata koliko može i pomaže koliko može kad su rođena bolesna. U Sloveniji imate domove za mlade majke koje pružaju utočište deci ili i majci i deci koje je porodica odbacila ili je nemaju. I tu se primaju svi bez obzira na veru kojoj pripadaju. Nadam se da će ih biti svugde sve više. Znači li to da je katolička crkva i protiv kontracepcije? Odobrava prirodnu kontracepciju što podrazumeva, opet, ono o čemu smo ranije govorili konsultacije sa lekarom koji če tačno reči kako je to mogučno. U katoličkim savetovalištima i prihvatilištima ima takođe lekara koji se o tome svesrdno brinu, ali bilo kakvu neprirodnu kontracepciju ne odobravamo. Posle višečasovnog razgovora sa beogradskim nadbiskupom i metropolitom dr Frančišekom Perkom mogli bismo još reči da smo otišli uvereni da stoji na stanovištu da bi na očuvanju skladne porodice trebalo, takođe u skladu, da rade zajedno i društvo i crkva i posebno svi članovi jedne porodične zajednice. _ . „ I _ гНт m T ТЛ/' ' лI >

0 ličnom izboru Ne bih mogao da prihvatim mišljenje da je pravo na sopstveni izbor, dakle, za abortus, progresivan prilaz. Kako bi übijanje živog bića, uopšte, moglo da buđe napredno? (dr Perko)

Gordana LOGAR

Pogledajte šta је svetu donela želja za takozvanim oslobađanjem. dr Frančiiek Регко

VERA