Архив УНС — Црквени листови

Јеврејска религија

Еуген Вербер,

књижевник, научни радник-јудаист:

Очување и поштовање основних начела своје вере помогло је „изабраном* народу, прогањаном готово двадесет векова и расејаном по целом свету, да очува свој национални идентитет

еврејска религија, или како се и на Јхебрејском језику назива, између осталог, дат моше вејисраел - Мојсијева и Израелова вера, ;е вера јеврејског народа, насгала пре око 4000 година, као прво једнобоштво, из којег су настали хришћанство и много касније ислам, стварајући тако скупину три велике светске једнобожачке религије. Према схватању јеврејске вере, на свету посгоји само један Бог који је творац свега на овом свету, који је сгворио свемир, него и земљу. небеска тела, све што на земљи, у води и ваздуху живи и постоји, а као круну свега Стварања створио је и човека. Бог је господар свемира, и као такав дао је човеку законе, према којима за разлику од многобожачких и паганских вера, треба да се понаша да би на земљи живео чинећи добро и право. Човеку је дао слободну вољу и могућност избора да извршава божанске моралне заповести или да скрене с правог пута. Међутим, ако се не придржава тих закона, човек чини грех а са.мим тим и побуну против Бога.

Откривање Мојсију Основе јеврејске вере из првог сгупња читамо у Библији, Свегом писму, и то у делу који се назива Стари завет, на хебрејском Танах (скраћеница од почетних слова хебрејских имена три дела те књиге: Тора Наук, Пет књига Мојсијевнх; Невиим Пророци и Ктувим Списи). У том, библијском, ступњу јеврејска вера нема још представе о загробном животу, о рају и паклу и многим другим појмовима који he се касније унети у богату разгранатосг верских идеја. Токо.м пварања јединственог народа од дванаест племена, под вођством Мојсија, Богу су дати атрибути владара, Господа над свим народима света, он постаје небески крал>, који са своји.м, јеврејски.м народо.м, склапа савез (хебрејски б'рит), а земаљаски владари само извршавају Његову вољу Своје законе Бог саопштава откривањем свом пророку Мојсију, који их затим преноси народу. Бог се увек јавља праведвим изабравипима међу људима откривањем, њи.ма саопштава своју вољу, а за све друге су то божанске тајне. Зато се јеврејска вера, касније и хришћанство и ислам, вазивају религијама откривења. Однос човека, појединца, и Бога је непосредан, и верник Му се своји.м молитвама обраћа непосредно, без посредника. Молитве му тако и упућује. Јеврејска вера у Библији не разматра за разлику од паганских вера повест о настанку и животу Боra, јер се у тој светој књизи описију божја делз, а не живот божији, јер би то онда била митологија, а не једнобожачка вера. Бог је вечит, он се не рађа, не умире, он нема телесног лика и забрањено је његово ликовно приказивање, али је, према Библији, човека створио према свом лику и обличју. У Библији је записано да се Бог на хебрејском језику каже ел, али и Елохнм, Он има и своје властито име састављено од четири сугласника ЈХВХ. По речима Божјих десет заповести то име се не сме изговарати, те су током своје историје у јеврејском народу смишљане разне замене како за писање, тако и за изговор Божјег имена. Прави изговор четверословља је током векова заборављен, а тамо где се пише, изговара се хебрејска именица адонај - наш Господ, наш Господар, те је и у другим језицима тако уобичајено да се Бог назива Господ. Покушаји читања четверословља као Јехова су у библијској науци одбачени као нетачни. Многи савремени библијски преводи и претпостављају да је прави избор Јахве, међутим, и то је мало вероватно. Други ступањ развоја јеврејских верских схватања и закона почео је за време и после повратка из Вавилонског ропства. Наиме, у ропству, удаљени од светилиштв: Храма у Јеруса-

лиму, Јевреји су се почели окупљати у синагогама (хебрејски бет хакнесет), што значи дом окупљања, сабора, у којима су се, окренуги у правцу Јерусалима, молили и учили Тору и за-

коне, После повратка нз Вавилона, Тора је постала обавезни закон н устав јеврејске државе. Са собом су из ропства донели многе, до тада непознате, идеје и појмове, које су веома брзо усагласили са својим верским прописима и обичајима Између осталог донели су са собом веровања у анђеле и демоне, које су даље развијали. Извршена је реформа божје службе у јерусалимском Храму, Установа суботе (Шабат) представља праву револуцију у развоју човечанства, које до тада не познаје редовни одмор после шесгодневног рада за све, за слободне људе и робове, па и за стоку. Синагога, постаје место окупљања Јевреја за молитву али и обављања других световних послова заједнице, а у другом развоју и место учења, од деце до одраслих. Умесго приношења жртава, уводи се молитва и преноси певање псалма из Храма. Молитва се казује у синагоги али и у кући, или било где на пугу, а синагогални одбред, божја служба се може обавити само ако је присутан кворум (хебрејски: минјан) од најмање десет верски пунолетних мушкараца.

Рај и пакао Од настанка посебних гумачења библијских закона у новим условима живота, стварања новог верског и цивилног права, после повратка из вавилонског ропства, па до губитка државне самосталности и после римског разарања јерусалимског Храма, настаје тзв. усмени Наук, предање које се не записује, насупрот Танаху. У том усмено преношеноим праву се до ситница разрађују верски обреди прописи и други, који залазе у све области људског живота. У том степену већ постоји вера у рај и пакао, разрађује се веровање у ускрскуће после смрти. У вековима после престанкв постојања јеврејске државе се усмеви Наук записује и од тада је познат као јеврејски законодавви под именом Талмуд (Учење). Као одраз губитка државне самосгалности, месијанизам постаје једна од идеја покретача јеврејског народа у условима живота у расејању, дијаспори. Од најранијих почетака до данас јеврејство не познаје средипхњу верску власт, рабнни (од хебр раби Мој учитељ, учени наслов за талмудски образованог Јеврејина) на основу Талмуда самостално тумаче законе у својим општинама, а постају верски службениди јеврејских општнна тек од почетка грађанских друштава. Од истог времена насгаје раслојавање и у верском животу Јевреја, појављују се реформисане јеврејске заједнице, које у извесној мери одбацују искључиво јеврејска спољна обележја јеврејске верске праксе, док се припадници тзв. ортодоксних заједница и даље строго придржавају предањем примљених прописа и обичаја.

Западии зид, популарно ,3ид плача": свето место најпобожнијих Јевреја

ВЕРА