Балкански рат

Бр. 1.

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 15

лса војска, коју су на страни толико потдењивали, успела је у борби са Турцима, које су. странци прецењивали, да заузме грдне просторе и на њима иреко тридесет великих градова: Скопље, Битољ, Прилеп, Призрен, Приштнну, Велес, Влоасан, Дран, Љеш, Сахх Ђовапи, Нови Пазар, Сјегшцу, Пљерље, Пријепоље, Тетово, Кратово, Гостивар, Куманово, Прешево, Пучитрн, Ђаковицу. Митровииу, Феризовић, Гиљане, Кананик, Кочаие, Штигт, Бујановце, Криву Паланку, Охрид, РесХ 1 у, Преспу, Ђевђелнју, Флорину И Т. д. (Наставиће се)

Пешадијски потпоручник + СИПОН ЂорђБВИћ водник II. пешадијск г пука Књаза Михаила. славно пао- на Битољу. ,.Балкапски РаШ“ у слици и речи донеће слнке свих славно палих офнцира н подофнцира, свих официра и војнпка, који су се у бо; бама парочито одлпновали, па ћемо битп благодирпи свакоме ко нам пошље сдигч) таквих витеза и описе шпхсвнх херојских подвига, а то ћемо радо п хопорисати, Дапас донос.имо слике че/п орние славпо п кпнх вит. зова. 0 погибији Александра Глишића, Доселн смо ошлпрппји опис по причсњу очовидац 1 . Богдан Анђелковић , псшаднјски капетап прве класе, славио је пао га, Кумаиову, као комаидпр првв чете, првог батаљоил, (I пешаднјског пука, 11. повембра када је борба Оила ш јогорчеппјл п када је еунцс турских пада било па заходу. Кшетан Богдап је неустрашимо иа челу своје чсте јурно тамо где је било најопаснијр, и својом смрћу мпого је доприпео кумаиовском услеху. Био је одличан официр, а као чсвек красап друг пун леппх својстава, које красе карактере. Погребеп је у Куманову, где ће б/хагодарнн народнавеки веков његов и другова му гробове чувати с велпким поштовањем н пуио пијетета, који су заелужили они што умреше, да би им браћа у слободи могла жнвети. Душан — Д^ле Ј. Цветковић, артиљерискк потпоручник млад као капља росе, нао је међу првима на бранику отаџбипе. Син старога ратника, који се крва/ вио н одликовао у три рата, млади Дуле, који је тек 1 пре неколико даиа као свршени питомац Војне Академи-

је произведен за артиљериског иотпоручпика, хтео је да буде достојан син свша оца, хтео је да му се отац може иодичити са својпм породом, да докаже да јупаци јунаке рађај.у. Пун ндеала он .је пошао у смрт као у свадбу и судба је хтела да буде међу првима, који ће свој живот принетп па жртвеник за ослобођење Српства нспод турског јарма. Пао је као прави внтез 6. октобра, на сам даи објаве рата, па Рујпу, а тело му је пренето и са почастима, кцјз јупаку прпаадају, погребено у родном му граду Нишу. Млади потпоручник Симоп Ђорђевић као водник у другом петадијском пуку орв ч' позива учествовао је и одликовао се међу друговима у биткама иа Куманову, Крстицу, Прилепу, а иа Бнтољу је ј.упачки пао 5. новембра, када је као витез јездио пред својим водом гроз кишу непријатељских куршума на противникове иозицпје. Другови су га укопали крај цркве села Сикиранп, одаклеЉаГје~породица пренела у м есТб~фб ђења у !5г1јечар; ГДе је уз учешће свсга грађанства и војске тхогребен са почастима, које јупацима припадају. Слава јунацима! КРАЈБВВА ЗАДУЖБИНА — ЗД ЈУНАКЕ Да би сачувао спомен Сенпма опих витезова, који су за Краља и От.лџбипу, за Крсг Часни и Слободу Златпу положили своје животе по широким пољима и високим горама Старе Србпје, Мхкедоније и Албаније, који су своје животе жртвували, да бп омогућили живот петвековним робовпма, Козјб Петар је иаредио, да се израде спискови свих за Народ и Отаџбипу налих Косовских осветпика, чпјим ће ионосним пмепима бити украшени за вечито сећање и помињање мермерни стубови Краљеве задужбиие иа Оллеицу у Тополи. Хвала Краљ.у, ко.ји тиме даје најлелши украс својој богатој задужбини ! Слава оннма, који су се жртвујући се за пас све и оствару.јући велику Косовску идеју, показали достојии ове пажње свога Краља и своје цркве !

Нарвдба Брпској ијец

Вама, који се данас на оевећсиом Коеову одмаратс, најсрданније чсститам свотли празнихс рођоша Хрис/га Снаситоља, и шаљем вам Мој Краљевски ноздрав. Поносито св, што данаииви најсветији хришћански празник до т хекујото на веицима лаших славних победа, о којима говори цоо свет са динљен>ом, Сетимо се дапас свију оних, који су славпо пали на пољу части и славе и узвикни мо: Вечиа им слава! Христос се роди Моји, дични и храбри јунаци! Живели на п*н*с и славу Отаџбине и мога Дома.

25. децембра 1912. год, У Београду.

Петар с. р