Балкански рат
Страна 14
БАЛКАНСКИ РАТ
Број I
бддкнНскИ рат — У СЛИЦИ И РЕЧИ —
Значајне дане је наше поколсље прежнвело крајем прошле године. Балкан јепостао позорпица важних догађаја, које је цео свет пратио с пајвећом наиетошћу. Од сјајних дворова до носледње сеоске колебе све се код пас у пуној мери иитересује тпм историским догађојима. Давно није билората, који би тако дубоко засекао у л,удске осећаје и од чијег би се исхода толико очекивало, као што јо био овој вођен у знаку коначпог ослобођења свега хришћанства па Балкану испод иетвековног ронства. С великом вештипом своје дииломације европске су сил.е одржавале деспотизам Турака и муке Хришћана и одрлшвале па Балкапу прилике за које су сами веровали, да су врхупац државничке мудрости и талисман светскога мира. И сада је све то дело дииломатске спретпости срушепо и велики нораз Турске је и пораз европске дипломације. Она је збуњена, јер се раздрла подлога, на којој је она основала своје лажно и лабилноравпотежје. Младе балканске државе, подмлађене свежим победама, хоће да као седма велика сила ступе уевропски концерт. Зациглодве недеље балканске хришћанске државе разбиле су полувековну велику силу, иред којом се некад тресла цела Евроиа. Нико није могао ни слутити да ће се ствар извести тако брзо и за то је изненађење опште. Европа нам се смејала и сви су очекивали, даће Турчин с ирутом у ру-. ци казнити дрскост Балканског Савеза. 0 нама се говорило с презирањем и требало је, да паступи оно што смо скорих дана преживели, да се свзт увери да је и нас и Турке п'огрешно ценио; да се увери, да смо ми код својихкућавишенаучили но Турци од њихових прајскихинструктора. Довести Турску до катастрофе ипак није била лака ствар. То сведоче љуте и крваве битке, у којима смо и ми иоднели скупе драгоцене жртве у крви. Благодарећи сдмо надчовечанским напорима и подвизима достојним аивљења, не страхујући ни од глади, ни од смрти, могле су наше славне армије извојевати велике победе, које су цео свет нспуниле дивљењем, а дипломацију великих сила присшшле, да затаје своје раније одлуке о „статус-кво“ и да малодушно признаду, да су балкански народи створили потпуно нов положај, који примо-
После боја на крвавом; разбојишту
Болничка чета купи мртве да их покопа
лико дана заузео је велики део новопазарскога санџака потукавши Турке на Дечићу, Рогами, Бјелопољу, Шипчанику Тузи, Беранима. Црногорска војска се у санџаку, у Пећи и Ђаковици задружила са српском војском. Друга војска, која је упућена на Скадар имала је тежи задатак, јер је овај град модерно утврђен и са јаком посадом ОкоТарабоша, главно утврђење Скадра, вођени су дуги крвави бојеви, али се ова тврдиња иије мо гла на јуриш узети, највише збогтогашто Цриогорцима н е д ос т а ј е тешке опсадне артиљерије. Дође ли до прекида примирја и до наставља ња н е пр и ј атељств а стићи ће под Скадар српска градска артиљеркја, чију слику доносимо у данашњем броју, и тврди Скадар за неколико даиа биће приморан да се покори пред силом удруженихсрп
Српска војска прешла је границу у свима правцима 6. октобра, а већ 10. октобра била је прва армија главну битку на Куманову. где је потпуно разбијена Турска вардарска армија, да после неколико недеље буде потпуно уништена на Битољу. Српска колевка Стара Србија постала је врло брзо — Нова Србија. За десет дана српска војска^у своме победоносном лету иостигла је сјајне успехе, који су реткиЈг историји ратова. За месец дана ратовања срп-
рава европски ареопаг, да темељно промени своје миптљење о вредности балкапскнх хришћанских држава и о способности за напредовање ју! ословенских народа. Ко је у иочетку рата могао мислити, да ће за тако мало даиа пестати с европске карте Турске, да ћо сва Стара Србија, Маћедонија, Тракијц Епир и Ллбанија и сва јегејска острва биги у рукама балкапскмх савезника, који су закуцали и на вратима нокада горда а сада преилашеиог и збуњеног Сгамбола. Жеља нам јо, да као објектишш кроиичари овим листом у слици и речи нредставимо иелике патпо бојпе успехе, уверспн да ћо овај наш подухват наићи па свесрдан одзив код читалацо, који ће за кратко време у овим свескама имати у слици и речи иетарију освете Косова и васкрспућа Душанове Србије, *
Малона Цриа Гора прва ,је почела бој за слободу а на бојпом пољ.у низала је успех за успехом. Ратип манифест краљаНиколе објављсп је 2>. септембра. Бригадир сердар Јаико Вукотић са својом војском прешао је границу 26. септембра и за неко-