Балкански рат

Број I.

У СЛИЦИ И РЕЧИ

СТРАНА 13

СРПСНА ТЕШКА АРТИЉЕРИЈА ПРЕД СКАДРОМ 4

Сршзка опоад*ш тОпови додазе уЈцомо^ћ Црногорцима«

ЈУКДН Цепа моје срце и олуј и бура, Ал’ ја ипак идем веселога ока! Јесу оштре стреле што парају груди, Јест ми често рана љута и дубока. Ад’ кад вече дође, па се све притаји, И поведу коло невидљиве сени, Тад ишчезну боре са нела ми бледа, И клонула снага оживи у мени. Тајна, моћна сила срцу пружи лека, Благослов ми даде мој анђео мили, И ја зором идем на душмане клете, И бој бијем с вима — ма дивови били! Дим. Глигорић — Сокољанин Нирвежаин за нас — Славнн Бјернсон н проф, Брок за Србг Професор и декан Норвешког Универзитета г. О. Брок као професор словенских језика проучавао је нре 14 година српски језик у јужно-источпој Србвји, у враљском и у пиротском округу; то знала,чко проучавање српског језика издала је Бечка Академија Наука (дело кошта 20 кр.) Пре и иосле тога лроучаваоје г. Брок словспске језике у Русији, у Словачкој (у горњој Маџарској) у Чешкој, у Босни и Хердеговипи, у Старој Србији, у Бугарској. Г. ирофесор обилазећи мпоге крајеве у Србији нроучавао је и народпе обичаје; раснитивао се о просветном, економском и нолитичком стању у земљи. У својој отаџбинп држао је витпе предавања о Србији; у новинама је са разумевањем и са љубављу писао о српским приликама. Преко својих пријатеља стално се обавештавао о Србији. Потписани га је између осталога обавестио о нашим жељама, захтевима и правима за вре-

ме анексије Босне и Херцеговине. На пнсмо о ратним ерпским успесима одговорио је г. Брок писмом, које у изводу доносимо, а које гласи; Кристијанија, 6. јан. 1913. г. Драги пријатељгу\ .... Наравно са највећим узбуђењем пратио сам велике догађаје на Балканском полуострву. А са радосним срцем, шта више са осећајем личпог поноса видео сам, гата су учинили моји пријатељи Срби. Ја велим: са осећајем поноса; јер колико је пута мени у део пало, да браним Србију и Србе против свег презирања и против свих оних глупих нападаја, који из добро нознатог извора нађоше пута чак овамо. Нарочито сам имао овде у даљини леп задатак после анексије Босне и Херцеговине. II још сада се радо сећам, како ми је у Шо време у Паризу срдачно захвалио наш славни аесник пок. Бјернсон, гито сам ггмао смелости, да рвчгу и пером узмем у заштиту српски народ против оне несавесне политике, Зато и можете разумети, што ,ја уејајном ратном успсху Срба са осталим Балканским пародпма гледам тао у неку личну награду, а са двоструком благодарношћу помишљам па то, гато ми беше суђено, да лично упознам тај народ. Ја бих то познаство и одвише радо обиовио и проширио али као што у Вашем писму и сами наговештавате, то не зависи само од мене... А своје српске прнјатеље чувам у пајидеалнијој усиомешт, својим пријатљима као н целој земљи и народу од срца желим сретпу пову 1913. год. ГТека би слога, воља за пожртвовањем и одушевљење остало, док се срешно не регии велики задаШак\ Одани Вам Олаф Брок. На таквим речима, које је уважени наш пријатељ када је требало и делом потврдио, ми му можемо бити од срца захвални. Проф. Сава Максић.