Балкански рат

Страна 4.

БАЛКАНСКИ РАТ

Број I.

ЦрногорскаТвојска на зборишту

Радован Трруз Пзравић — Невзснн.бни: Ђетна Вукова — Роиан нз црногорског ратнинког живота (ОДЛОМАК) У.. . ' На Кошћелам више Ријеке, у средини громадиог тт кртпевитог повијарца цзклипских брда, па највишем и најистакпутијем врху, у тврдом и н<трпступачиом гаапцу ол грубог и набацаног камења налазила се топовска табља с једном и једином брдском батеријом од три мала топића и једног стаг ' бал>емеза. Крњаве им и чађаве су жвале сваког ч а пријетиле ла проспу смртоносну ватру из своје ут бе иа ону страну куд их не баш превјеште а уморне тобџије окрену. Неколико гарава, мршава, изгребана, подерана и строга војничка лика црногорска су се лијено и заморено ребрили уз топовске цијеви и точкове, гледајући натмурено и тупаво или у иебо више себе или-у црну земљу под собом, и одбијајући густе, дебеле, и мавене димове из својих чађавих лула кроз дебеле, густе, чађаве и разасуте брчине. Једипо шго пм батеријеки старегоина дубљаи-е на погама једном руком придржавајући чибук а другу надв > ћ пад очи, и непрестано гледајући и напрежући сњџ в т, далеко према себи, тамо е ону другу страву Рпјеке, по иут Блата и Ћемовскога. Искривљена и улупљена му сабља о бедри и поцрнели а изломљеии му стотииагаки грб на изб.уцаној капици — једини знацп покојим би га разликовао од подчињеног му особља, свједоче и немуштим муком и звуком причају: кроз какву је треску и тегобу морао проћи и какве ли јаде и муке прегазити. Како ои, тако и остали. Подаље од ове групе људи, по простртим струкама било на подшш било по камену, прекрстило ноге десетак најпробранијих главара црногорских, сердара и војвода с алај-барјактаром: сједе, ћућоре, пугае по-ђе који се кад што и осмјехне, али некуд горко, жучно и кисјело, као кад ијто коме са срцанеиде. Војвода Мирко, старији брат књажев и главнокомаидујући српске војске, не губећи нп овом приликом, као никад, своју присебност н хладнокрвност, не жали ни мисли ни ријечи да својом нознатом шалом, колико буде бпло, ограши своју замишљепу и озломшнљепу дружину. • Али морао је признати, да му то сад, на домак онолшсе силе и хордије Омер-пагапне и црпе а грдне смрти, која се за њом иза брда ввља, не иде за руком. Далеко испред њих, около малог заравањка шго се иопут прострте серџаде до самог предњег ребра шанчева простро, начетала се двадесетина перјаника, иод сребрним биљегама и увијек готовим оруж.јем у рукама и за пасом; опколила заиодањак, наврстали се по на иет шест корака један до другога као фишецп у фишеклуку, звјерају очима на све стране, подбочили се на јатагане и подупрли па џефердаре — чув >ју стражу. Пред њима а међу њима, на зеленом заравањку, осамио се омален, нечемуран и средовјечан човјек, с врло мало или ни мало брка, хитрих покрета и зелених као укријек а крупаих очи испод збораног чела и иабраних обрва, мразава и преплапула лица, кратка врата, оширих плећа, с такумди чибуком у руци, са ср-

мкјш димискијом о иасу, под самур-капом и златном челевком, под позлаћешш токама и у бијелој свитној гуњппи, чизмама и мавепим чакширама, под стамболским напулатим силавом и дугобо.ј пим трамболосом, за којим му источњачки богати пусат дрма и крчи. По оном алемпом грбу над челом и оном страшном ногледу,. ксји му као муњин свитац или млаз змијског уједа, бије и сикти измећу трепавица, свак ко га је макар једном нидио или чуо позиао би у њем.у самодржавпог господара Црне Горе и Брда, књаза Дапила. Погружен у црне мисли, потопуо у бригу и иемир, распомамљен тегобом и гнијевом, гоњен грижом.савјестп и страхотном јавом пред очима, а узврпољеи црном слутњом и бодљикавим страхом од тешких и очајних неприлика. дало му се на шетњу по заподињку, па само што табана -змљу, пуха кроз брке, цшрипи зубима, колача н стриже очима, пуши, опљуцкује и с временЈз, па вр: .ј .ме јекне и стресе се као устријељен лав. А, кад човјек погледа: какав му је терет на врату а каква су га чуда снашла и опколила, иа му и није лако, брате богами, и невоља му је: да је и гори, па да је цар а пе књаз и да је виши и кабастији но она.ј Ловћен више њега. Окле и није? Погледајте само, какво је стравило пред њим и према њему, а какви су јади око њега До шанца у ком је он, с једне и друге стране, на свако.ј подеснијој главици, начетали се каменишанчеви, баш као какве прастаре циклопске ограде; а по њим се цросули Црногорци. Све изнемогло, уморно, израњављено, испребијано, поцијепано појађено, поцрњело као да-је сад с оног свијета, па поиадало по первазима од шанаца и чека да се захори убојна рика и витешки поклич: ха, ко је внтез, на ноге! План нски .је пов.јетарац нестапшо и без реда и расппреда попух! вао од Ловћена, расхлађивао знојзва и мршава чела и груди изнурених и раздрљених горштака, и, како књажев алај-барјак с чеоног грудобрана, тако и остале крсташе лепршао повнјао к исток.у — баш иа оиу страпу ђе се непрвјатељ улогорио; Добар знак у грдним приликама. Војска пријенулаза земљу, пригрлила сињи камен помирила се са судбином а побратимила с иевољом, па само што тље. Тишина иа све стране. Ако ђе и одјекне какав глас или зв.ук, тоје или тренутаи горштачки позив и одзив с једпог брда па друго. али случајан пад II звекет оружног гвожђа о суро камење. По нека труба гргуравог дима по шанчевима овђе онђз горко и самохвалисаво иоказује околпни: да су горштаци, окупљени око њепогизвора и котла каше или качамака на ватри из које она водн своје божанско порнјекло, далеко одмакли свџом нафаком испред сзију опнх у чијој се средшга такав дим не впје. Од схрваних трудом, умором и б.есаиицом војника онај који не куња или ие жваће коју цркавицу пријепуо па па беспослици чисти избрбано и зачађело оружје, оштри нож, пријеча опанчине, бишге се или, у бољем случају, крпи одијело. А пека суморност, душевна оморина, преданост судбина, иомирљивост са смислом ријечи „смрт“, и ријешепост на све овладала свим духовима и заситила ваздух над њима, те свак најобичнијом и више. но н ирирођеном готовошћу и млаком неузбудљивошћу очекује да зациче трубе, да, колико коме узбаста мицати, срне у дим и огањ, па остао — пропао! — наставиие се —