Балкански рат

Број 3.

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 45

Отаџбиву. Његовом и другова му официра иримеру следовала је војска и само беспримерној храбрости има се благодарити, што с-у 7. и 18. пук тога дана уснели да надјачају цео туреки корпус. Капетан Јанковић иогребен је на мссту своје јуначке погибије одакле га је нородица пренела у родно му место Пожареваи, где ће му гроб чувати нејако му чедо Момчило, које ће свог оца знати осветити, када томе време дође, на сваком нашем непријатељу. Михаило Стојанови^, пешадијски поручпик, командир четврте чете, другог батаљона, 7 пешадијског пукр, у историји кумановске битке заузеће једпо од најлеиших места, а његови херојски подвизи причаће се с колена на колено, I ао што се проноси слава јаворск< г јупака Илића, јунака са Нешкова Виса Катанића и других славом овенчанпх јунака из велике ћрошлости наше. Официри, који су се и сами лавовски борилг, причају, да су се сами дивили херојизму овог младог Србина, који је са својом четом имао да издржи наркешћи непријатељски нанад. 0 неустрашимости поручпика Стојанивића иричају се читаве фабуле и не без раздога се вели, даје он с мајором, онда канетаном другекласе, пок. Љутомиром Ђорђевпћем, капетаном Павлом Јуришићем — Штурмом и др. много, врло много допринео задр?кавању бесомучног турског напада и тиме кумановском нашем успеху. Млади херој кумаиовски вечои сан почива у -Куманову, у земљи коју је натоћио својом племенитом крвљу, да из ње никне слобода васколиком Српству под Турском. Слава јунацима !

П Р Н П Б П. Прилепе драги, наша славо стара, Ти светглиште српскога имена, 0 слико дивна из прошлости славне, Колевко мила светлих успомена. Ти ниси више оно што си био, У златно рухо обучен си сада; У теби нема тирана љутих, Ни ропсгва, патње, страдања и јада. На бедемима твојих утврђења Застава српска сада се лепрша; Песама српскгх свуд сз гласи оре Кроз твоје равни, преко твојих крша. Пале су хордз дивљих Османлија, Србин је за те своју крвцу дао; Над тобом сада златно сунце сија, Л полумесец крвав је и пао. 0 дико српска из прошлости давна. 1 т рилепе мили, наша славо стара, Сада Марко може, после тешк х дана, С покојом да се у грсбу одмара. ] II а б а ц. Јаннћнје Нниолић.

Божћћ српске војскс у Ђев|епијо.

У прошлом <мо број.у допели две елпке са прославе Бадњег вечера и Божићамеђу српским војницима у Битољу, а ова слпка представљз, како је мала српека посада у убавој Ђевђелији прославила другарскн и весело своје Бадпв вече. На сред стола с наргилом у рукама ст.ји командир овог одредч, коншчш капеТкII прве клаоо Свет. Матсјпћ, до њега је једаи војнмк са српском заставом, Јјспод које је јсд и раздрагани роервиста замавуо ханџаром, да пссечс, пс пепријатоЈве, јерје шихова снага слемљ<на, по оно печено Сожићње ирасепце, које је испргвљено на ражњу, баш изпад старог несељака кбњичког поручцика Чсде Љ. Петровића, који се у томе момевту ј уцвуо с првим до себе чашом румевике из Гумепџе. Паравпо да се иије могао Б жић српски прославити ни без бурета, као пи без гајдаша. Е, тако јс код нас 'од старинН

Пи I Ариаутн - Уз спиие на 4С-41 страин —

У дапагаљем броју допосимо двс слике Арпаута, који су се у овом рату подвојили, падок су једни продусретЈБиво дочекали пагау војску, док су шта више Малисори уиоредо са Црногорцима и крв своју лили за ослобођење свог родног краја испод турског ига дотле су се други с оружјем руцН одупрли и нагаој и црногорској војсци. Они у Скадру учинили су то по дужности, као турски војници, а држе се као јунаци, но по злупознати Љумљани, који су дојадили не само сиро-

тшби раји и ТурцимаЦу Призрену, но и самом Султану у Отамболу, понели су се овом приликом као кукавице. Они су се предали српској војсци на бесу, на су је онда мучки почели нападати иза леђа. Тако је стотипама паших'војпика 'мучки|побијенб, али соГславпи иук на Косову палог Цара Лазара зликовцима достојно одужио осветивгаи и свога дичиога Главара као и мученике што падошо и 1389. 11,1912. АрпаутиЉу сада’у свима^ крајевима, које смо ми мачем и огњем освојили, ослободили и пенослушие у њима иокорили, опеАмирни и'прслушни српски грађани, којима ће под заштитом слободоумних српских закона бити осигурана слобода живота, рада и кретања.