Балкански рат

Страна 44

ВАЈЖАНСКИ РАТ ВКНСКН 1Е1ЕТН1ЦН.

1. Кешадијски поручник ! Пихаило СтојановнЋ, командир чете у 7. пешадијском пуку погИ' нуо 10. октобра на Младом Нагор чану.

Кумановска битка. Капетап М гливоје показао се у овој битки као прави херој,који силом тражи смрт. Он је задобио прву раиу у десиу бутину, али није напуштао чету, чак ни када је добио другу рану у леви кук, по је остао у стрељачком сгррју храбрећи своју чету све док га једап куршум нпје ударио по сред срца жива. Пок. Мшшвоје је из Вељкове Крајиие, рођеп је у селу Метришу, где му је још жив отац Јован п два млађа брата, од којих је један гимназиста четврте године, а старији Аравђел је земљораднпк Аранђел је истог дана, готово у исто време на Куманову смртно рањен педалеко од места где му је брат јуначки принео сво! живот да жртву Косовској идеји. Аранђел се јога налази па боловању у болници К ша Српских Сестара, где му је опомад и сам краљевић Ђорђе изјавио саучешће за славно му палим братоу. Каиетан Миливоје био је један од онпх официрд који би чинио част и пајвећсј европској војсци. Почев од првог разреда основие школе, па гимназију и нижи н вишикурсВојне Академије свршио је као одличан ђак, а био је и одличан приправник ђенералгатаба, У целојсрпској војсци био је најбољи познавалац митраљеског оружја. У школи гађања

II шадијоки капетан ђ Миливоје Ј. Кретијј, коман Д и Р чете у ТШ. пуку иа' 11. октобра пред Кумтновоч.

| Милан МаринковиК, пешадијскп мајор, командант батаљона у I. пешадијском пуку Милоша Вјлкког, чију смо слику допели у прошломе броју у своме колу био је један од најбољих. Објава мобилизације затекла га је у 1’уапу, где је био дуже врсме па служби у једном фраицуском нуку, где је и спимљепа слика, једина што је породпца има од свога драгог покојиика. Одмах Је напустио француску војску и похитао, да се Отаџбини одужи. Добио је команду Н 1 Д батал.оном у I. пуку. На челу свога батаљона јуришао је па пеиријатељске редове првога дапа кумановске борбе. И ако рањеп пије напустио редове бораца но јо неустрашимо водио храбре Врањтнце папред док га рањсног и друго зрно није ударило и на месту убшш. Војници су достојио осветили свога храброг команданта, који није жалио и крв пролити и јкивот положити зд Отаџбипу, њену славу и величипу. Мртво тело кумаповског јупака пренето је Неоград и овде погребепо уз учешће свега грађапства. •}• Миливоје Ј. Крсти^, пешадијеки капетан друге класе, командир чете у 8. пешадијском пуку књаза Александра, погинуо ј ■■ као правн јунак 11. окт„бра на Младом Нагоричану, где јз решена

Врој 3

ј&а

Пешадијски капетан

! Драгутин Јанковнћ, комчндир чете у 7. пегаадијском пуку, пао 10. октобра на Младом НаГоричану. сам је вршећи оните митраљезом доприиео врло велике њристи самој ијколи и новој настави за гађање, која пам 1 е сада доиела толико користп у овом рату. Капетан К ;стић одликовао се самосталношћу и скромношћу. Његова повучењ.ст бпла је толики, да га је ретко ко позпавао. Касарна, књпга и кућа били су му најмилији другови. Сзе слободео време користпо је па усавршавању ссбе, да бп што више корпстио своЈој четн и Огоџбипи. Поре.д овога радо се запимао спортом, нарочито с гађањем из револвера, пушке и митраљеза. Сви његовп Другови, који су га нозпавалпиеобично су га ценили и поштовали и у љемугледалиу будућности великог В'»јсковођу, а смрт на бојном пољу зауставила је све његове моћи. Огаџбина је у њему изгубнла Једног од пајодличпијех својих сиеова. ђ Драгутин ЈанковиК, пешадијски капетан доуге класе, командир чсте у 7. иешадијском пуку Краља Петрг, пао је јуначки па челу Београђана 10. октобра паМладом Нагоричапу, када је Оорба била најжетћа и када су храбри Наши сфицири пеустрашимо излетели пред чете, да примером покажу својим војницима, како је славно пасти за