Балкански рат

Страна 50

БАЛКАНСКИ РАТ

Број 4

ОТАЏБИИ. Шипутнн јпвановнћ.

Ми те сви волимо љубављу нечујном Бев вашарске ларме, тихо и предано, И никада ником неће бити знано Каква верност тече нашом крви рујном. Јер ми не умемо, попут фарисеја, Да од срца свога правимо дућане; Ми смо као снегом завејане стране Пуне сочне траве и цветних алеја. Волимо тс ћутке, к’о пас господара, И све муке твоје снажно осећамо Готови да, задњу кап крви ти дамо: Ти си души нашој символ свих олтара

И сваки наш дамар за те снажно бије Крећући нам живот, што припада теби, Ко нас не зна никад ни слутио не би Какав огањ наша мирна душа крије. И тек оног дана кад плаве висине Задрхтале буду од рике топова Ти ћеш нознат љубав верних ти синова И пробуђен огањ тихе душе њине. Отаџбино мајко, веруј страшном вером У синове твоје ћутљиве и мирне, Веруј, да за твоје све часове грке Крвавом ће они исплатити мором.

I ЦМН1ЕНЈ бвТЈН = ИЗ ДНЕВНИКА ЈЕДНОГ ВЕТЕРИНАРА ( 2 ) Ноћ је. Први дан кумановеке битг е. Битка још траје. Када су смењени четврти ескадрон и митраљеско оделење IV. пука на положајима — заузела их је пешадија. Коњица се повукла ка цркви Нагоричанској. Ја са доктором нашега пука д р В. Петровићем и са мојим и ње говим болничарима остао сам код положаја да прикупимо рањенике. Као сенке лагаво прилазили су нам рањеници. Било је пешака, коњаника, и комита. Теже рањеие носили су или водили други, а неки теже рањени били су на коњима. У ноћи то је још страшније и тужније издедало. Упаливши малу увијену свећицу коју носе болничари у својим ранчевима, при њеној слабој дрхтавој светлости стављали смо ра њеницима прве завоје. Јасам помагао своме колеги. Ћутећи, немо, стојички подносили су ови неустрашими јунаци своје болове. Сами су нас упућивали да теже рањене прво превијемо. Пуцњава пушака и топова одјекивала је у ноћи и то је показивало да бој још траје. Превијали смо их редом. Тај посао трајао је до неко доба ноћи. Сећам се готово свакога војника. Црте многих тако су ми живј пред очима, као да их сада гледам и ако истима имена незнам. Многима смо имена записивали, али ко би све могао записати. Журили смо да сваки добије свој завој. Многи су стизали већ сами превијени својим првим завојем, ти су тако упућивани даље. Ту смо чули, како војници са хвалом говоре о сви-

Из купаноЕснв бт -— Снимак: Пај

ма својим друговима који свој живот положише на олтар отаџбине. Сваки је уздизао дела свога друга. Нарочито су војници хвалили своје официре. Када смо били готови са превијањем већ јебиладубока ноћ. Све је мрачно, око пас пута незнамо. На нас је у томе тренутку наишао штабац трубач наредник IV пешадијског пука и он нам је био путовођа. Натоварили смо теже рањене на коње лакше рањених или погинулих војника, уредили лакше рањене и комите — и лагано смо се кренули ка цркви нагоричанској у чијој је близини било превија лиште. Стаза је водила крај једне јаруге. Морали смо водити коње,једног по једног. На челу спровода ишао сам ја, на зачељу др. Васа. Када сл о били на простору којим ч је требало прећијаругу од једном четири пуцња одјекнуше из јару ге, фијуци више наших глава гоказали су нам да су ти пуцњи нама долазили. Ми смо онда стали. Са рес* ЧЈИ1ШЦЦ!НШИ|. волвером у руци е Јовановића -- приђосмо јарузи. Ништа се није видело, али у тамној ноћи јасно се чуло пуцкање грана и журно удаљивање некога. Брзо пођосмо ивкци јаруге у правцу тога невидљивог непријатеља, када нас сустигоше неколико комита у њиховом живописном оделу. На њихово питање ко је пуцао ми укратко одговорисмо. За трен ока комите су С иле у јарузи. На ивици јаруге очекивасмо их неко време али ништа се више није чуло. Старији један комита, који је са нама остао крај јаруге и био на коњу као и ми, рече нам, да ми продужимо пут и не бринемо за комите они ће нас већ стићи. Тако и урадисмо Наше рањенике сретно смо довели до превијалишта. Неке смо рањешпсе на коњима онда упутили у

\ш