Балкански рат

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 51

Број 4.

Челоћек. На превИјалишту превијање је врплноу всликО. Ту сливу никада неКу заборавити Деснооддрума веДики бео шатор поЈсазиваО јегдеје превпјалпште. На дру *|у безброј болничарскпх кола из којиХ су скидани рањеНИЦИ. 1'еки у косилима тешко побређени Пешке су долазили лакше раЊени, стизали су и носиоци рањеника. Јаче и лакше јаукаЊе И стењање допуњавало је ову страшну слику. У шатој у су се видели лекари и болничари како врше сво,у хуману дужност, пред шатором лежало ;е много рањеника покривених белим ћебадима. Они су нестрпљнво чекали да на њих цође ред. Предавши наше рањенике ки се лагано водећи своје коњс вратисмо натраг тражећи наш гук. На путу сретасмо непрестано рањенике. Када смо дошли код нагоричанске цркве приметисмо крај цркве једну групу официра осветљених слабим пла меном мале свећпце. Приђосмо лагано На земљи, на но■ силима лежао је јунак тога дана потиуковник Алсксандар Глишић. Крај носпла стајала су три нешачка официра а крај самих носила клечао је један пешадијски нареднпк. Покојннково лице било је отгривено, а тело покривепо хавелоком који је био натопљен крвљу. Изгледало је као да је заспао. Рана на главм лепо се видела. Официри су

по списку примали ствари, које и.м је наредник додавао. Пз школе крај саме цркве допирало јв до нас јаукање. Одавши последњу пошту заслужном покојнику са тешким срцем упутнсмо се у школу, да видимо кога имаидали што треба рањеницима. Ушли смо у једну малу собу осветљену једном свећицом. На поду лежзло је око 30 рањеника. Када су нас спазили сваки је имао нешто да каже, само теже рањени ћугалн су и полако, тужно јекну обрхвани боловима. Д р Васа одма се код свакога распитивао на коме је месту рањен и да ли има први завој; у једном углу лежао је један пешадијски официр, који је био рањен у трбух Када сам му пришао ближе он ми се иожалио да му је зима У једном углу било Је неколико белпх ћебади, узмем један и покријем га, он ми слабим гла сом заблагодари. У том нам приђе д-р Васа прегледа му пулс и рече му, да ће га одмах пренети на превијалиште. Када с.мо изашли д р Васа приђз официрима код иркве п рече им да рањеног поручнпка треба што пре пренети на превпјалпште. Дагано, непрестано питајући тражисмо свој пук. Пола ноћ I всћ је давно прошло (Наставиће се)

и бвјввга им — Вшр Парјановнћа, Шасаашиа анрнанских лнСтова Најб.ље фотогргфске снимке из ов >га рата гма изасланик амерцканских идустровших листова г Мфјансвиђ, који је био у Срсћном положају, да је могао НиШу војску пратити свугде и свзкад. те је често и с опгсдошћу живота снимао иоједике моменте, који су нам драгоцени за историју овога рата. Прва наша слика преастављз ров нашз псшздије, која пред Тетовом непада на мкого ј »чу непријатсљску силу. Време је било најгоре шго можз бити. На највећој цичи наши су ззнођкли нз положајима, по узв! ш њзма. на којима је ветар просто брисао. Хладнођа је била тако јзка да ујутру, кадз је бОј-ба отпочола наши вој наци читаво пола сата насу лтогли да одапну ! ј шку, јер су им се прсги смрзли. Халакање и јуначки напади непријатељз и озушевљење наших војника откравило им је прсге и за мало је почела страховита борба у којој је ударио јунак на јунака Дели Муса на Краљевиђ Мтркл. Резулгаг те крваве борбе види се у неколико са др>ге наше слике На првој се вид° сзи наши на врх штнца како гођзју непријатеља, друга слика снимљепа је с мо неколико минута доцније и на њој се в;ћ види, како је непрпјагељски куршум усмртио једнсг нашег војника, ји тешко рлњен пада на днз шзнца, али пушку брзометку не испушта из руку. Њггови храбри другови не уст>пзјуно брзсм и прсцчзном паљбом руше противника Сваки иаш „лоше гађа, ал’ доб о погађа" и за мало ш пријатељ „плећа даде, па бегати стаде,“ а иаши се дздоше у потеру и брзином, која је у ратничким иоходама непозната, очистише стару српску дедовину од Турчина који нам је најлепше крајеве пет столећа држао у ропству.

—ф——«ф>-