Балкански рат

Страна 94

БАЛКАНСКИ РАТ

Број 6

!з рир® пјсве. Ељаз Иетар са групом официра Црногорски официри у овом рату јуиачки су се понели и били су достојни потомци прослављених старих командира и барјактара. У сваком крвавом окршају они су били у првим редовима, предходећи примером храбрости својим војницима. О њиховој неустрашимости сведок су они многобројни гробови палих хероја офи цирских. На овој слици се види најмлађи син краља Николе, артиљеријски поручник Кнез Петар, (X) који је у овом балканско турском рату опалио — први топ на Турке. Око њега десно и лево и у горњем реду су сфицири цетињског гарнизона у народној ношњи која је сада замењена униформама руског кроја.

11С0ВСК1 №ГШ1Џ ! ВпадЕта к Ковамев^, секретар миниетарства иностраних дела, Смрт Владете Ковачевића сскретара министарства спољашних послова, један је од иајтежих губитака, што смо га у личностима изгубили у овом рату. Детеугледне куће, у којој је добио лепо домаће васпитање школовао се у Паризу одакле се пун знања и добре воље да корисно иослужи Отаџбини вратио у Београд Међу нашом млађом школованом интелигенцијом био је један од најбољих, а било му је суђено да своје имј овековечи не као дипломата но као ратник који живот п^ло жи, за Отаџбину. Слава му! Писцн о Педзшјл

У ове дане када је сва наша пажња скренута на Стару Србију и Маћедони у биће за наше читаоце од интереса да знају, ко је све код нас и на страни писао о тим нашим класичним земљама. О Маћедонији су писали многи Срби и странци, од којпх бележимо само опе иисце-. Странци : Барт, Хан, Макензи - Ирбијева Лавлеј, Убичини, Буљет, Рекли, Реслер, Ами Буе, Др. Јосиф Милер, Адолф Штраус, проф. Вајганд Ноћћоизе А1ехапс1ег Ј. Е., АПап Јоћп А, Маршал Мармонт (лука дубровачки) Пуквиљ, Ж. Кекћњ. М. В гћзћиз, Е. Вгосуп, Виктор Верар, Адолф Бсрл, Соиб1пегу, проф Папађорђи, Тиајалос А бЈпуеђ Оепаћњв, бпаи4ог(1 А ШНег гиг На11с уоп 2ато, Карл Хрон, Хајнрих Милер Апостол Маргарити, Швајгер ЈГерхенвелд, Каниц Гризебах, Леаке, Викенел, Артур II. Еванс, Луј Леже, Бертрандол де Брокије (1436) Ханз Дарншвам (1553) КбМег, Хаџп Калфа Ћатиб Челебпја, Др, Хопер и многи други писци као и картографи Лежан, Сакс, Кипер, Ј. В. Цинкајзен, Лаза Дума проф. из Битоља, Арманд Шашварн, Вамбери, Грк Кл Николанди, Нг. АсПје ВепесИсћеп Непгеу ВоГпГпсапи Ђорђе Шмит, Адолф Штраус Макс Шублија, проф. Полисис из Атине, Ксенопулос из Јаша, Тшпа ТГаМкатрђ Нг. Нчпз ВагЉ, Лескин, И. Барбулеско, Рудолф Фоа. Руси и Словени: Јастребов, Мајков, В Григоровић, Н. Дјфново, Комаров. Венелин, Аксаков, Ламански, Безсонов, Флорински, М, Т. Каченовски, Н. И. Греч, Н. А. Пољевој. А. Пипин, Спасовић, Вимазал Јагић, Миклошић, Никољски, Ровински, Шарапов, Овсјани, Гиљфердинг, Востоков, Добровски, Бобриков, Голубински, Дуглас И. (Сватковски), Шафарик, Иречек, Облак и др.

Бугари Шопов—Офејков, Марин Дринов, Драганов, Верковић, Палаузов, Кнчев, Бркћа Миладиновци, Раковски, Прванов, Качановски, : Чолаков, Македонски, Инсаров, Дримколов, Бопчев, Славејков, Жинзисов (Цинцарин), А. Тодоров, ЈБ. Милетић, Спдс Величков, Голуб Рајнов, Бајкушев, Спас Вазов, В. Д. Стојанов, К. А. Шапкарев, Неофпт Бозбели, Богојев, Каравелов ЛјУбен, Геров, Цанков, На'денов, Балабанов, Бурмов, Каранов, Бранко Кнчев и јои 1 безброј други. ОдСрба : Стојан Новаковић, Панта Срећковић, Милош Милојевић, Милојко Веселиновић, Јеротије Рачанин, Јован Рајић, Кирило Пејчиновић, Пуљевски из Галичника, Спиридон Гопчевић, Стеван Радосављевић,- Вдин, Павле Ђурђић (Дубровчанин из XVI века) , Михајло Константиновић из Островице, Владимир Карић, Нићифор Дучић, Аћим Чумић, Љуба Ковачевић, ЈБуба Стојановкћ Стојан и Јован Бошковић Деспот Баџовић из Маћедоније, Дим Алексић из Росока, М. Ђ. Милићевић, Стојан М. Протић, Света Симић, Матија Бан, Др. Жеглиговац, Михаило Ристић, Иван Иванић, Чеда Мијатовић Јован Драгашевић, Д-р. Јован Хаџи Васиљевић, Стеван Каћански, Јован Миодраговић, Спира Калик, Бранислав Ђ. Нушић, Слободан Јовановић, Тодор Станковић, Јован Цвијић, Милу тин Степановић, Аксентије Рујанац Милан Ђорђевић и многи други. Списак је овај непотпун, али је и овако интересантан. ОВН 38 јВДШГ. Спимпца о разоружању днвљпх Арнаута Када је моравска дивазија другог иозива добила з »датак да из Гостивара иде на Кичево, други батаљон другог иука,нод командом мајора МирославаЈ. Пилетића, огређеи је да се крене у Мавровеке Ханове на коту 1555 и ту остапе као зашгиткица дивизије. Једновремено је овај батаљон имао да предузимл и изврши разорунсање Арнаута у Горњо| и Малој Рецч. Батаљон је 22. октобра 1912. тод. већ био у Мавровским Хановима, а уз пут је разоружао иокелико села. X Мавровеким Хановима батаљон се скантоновао и ноставио своје нредстраже. Одмах је одређена друга чета под командом поручника Димитрија Барбуловића. коме је за водника одређен водник нрве чете потпоручник Љуб. Којовићда ирођу кроз сву Горњу Реку и сва села разоружају. За три дана, 23, 24, и 25. октобра, извршила је ова чета свој задатак и разоружала преко двадесет села Горње Геке. Сав тај посао свршен је без отпора и сукоба.