Балкански рат

Број 6

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 93

Борба на Урсулама У договору с војводом капетан Јездић посео је са евојом четом вис Градину, а ми 7. октобра изјутра пођемо на Урсуле, где с.у се Турци били јако ушанчили. Урсуле су планински повијарац, благо се спушта у долину, кроз коју тече река Кладница, која их раздваја од Градине. Војвода је узео са собом око педесет сељака из околнчх села: Буковика. Тисовице и Дебеље. Наш прелаз преко реке Кладнице бранио је капетан Јездић с Градине. Тако заштићени ухватили смо један гребен у Урсуле и охпочели битку. Пошто смо на том месту били добро осигурани, војвода нареди даја, Цемовић п БорисављевиК са још 20 сељака пређемо једну долину и ударммо на Турке с леђа. Чим смо пошли преко те долине, Турци су сву ватру окренули на нас да нам спрече пут, али смо ми ипак срећно прешли преко ње. СадасуТурдн неколико пута нокушавали да нас потисну са положаја, али им то није испало са руком. Еорба је трајала целог дана, јер су и 'Гурци били распоређени на врло погодним положајима, Око 4 часа по подне чула се потмула грмљавина првих српских топова са Јавора. Тамо је наша војска наступала ка Калипољу. После тога осећаше се све слабији отпор од Турака. То нас окуражи те почесмо нападатп све јаче. У вече се Турци почеше нагло повлачити палећи све нашта су наишли Одатле су бежали пут Сјенице, где се налазила турска војска с артиљеријом. Сутра дан на место богатог турског села Урсула, стајаше још само згариште сагорених кућа. Ба бојига т

ЦРНОГОРКЕ ИДУ ДА ОБИЂУ СВОЈЕ ВОЈНЕ Вековн еу крошш...

Векови су пропши од Косовско битке ; Векови: су прошли од кад царетво паде, Кад падоше њоме многе сабље бритке , И скова се ланац за патвве и јаде . Вековн су прошли, више неће проки , Захрђо је ланац који мора пући .

После кога мора светла зора доћи , И ирогнани, да се врате својој кући. Векови су прошли; пет их је ал’ много , У пакленом ропству, у ланцима тешким , Кад јо Србин тол’ко претрпети мого , Хранећи се духом храбрим и витешким . Векови су прошли, а народ је ћутб , И сневао један дан слободне зоре ; Сневао јунаке, док је гвоафе круто , Стезало и болно плакале тду горо . Вокови су прошли и више не треба ; Векови су прошли, вишо неће проћи , Јер се рађа сунце негдо у дну неба , И дан свето свићо после тмурно ноћи . Вокови су прошли; луч слободе гасно , Теби ланцем спутан напаћени роде , Ал’ ће сад да сине и светло и јасно , Као сунце Правде и сунце Слободе . И ја га већ гледам, гдо се рађа сводом , Као нокад што је, напаћени роде , И кликћем у души за вашом слободом : Здраво, здраво сунце Правде и Слободе Чедопнр К. Протнћ

Из нове Србнје

НА ОБАЛАМА ПРЕСПАНСКОГ ЈЕЗЕРА

У једном од прошлих бројева донели смо читав низ слика са обала Охридског Језера. Овом приликом доносимо један снимак са обала Преспанског Језера, до кога су допрле наше победоносне трупе и на коме се данас поносно лепрша српска тробојка. Преспанско Језеро у непосредној је близини Скадарског Језера, а чувено је и са своје природне красоте и са добрих риба којима се сада наслађавају наши уморни ратници.