Балкански рат

БАЛКАНСКИ РАТ

Врој 6

Срана 92

Наши метницн

НВојвода Двјан (Дрогоиир Ј. Јвкић)

ЈУНЛК СА КУМАНОВА Када се појавио српски четнички покрет један од првих шкодованих омладинаца, који се томе покрету придружио и остао му веран све док нису испуњени Србинови идеали јесте војвода Дејан. Јак духом, испуњен љубављу према своме народу и одушевљењем за слободу Србинову војвода Дејан се годинама пробијао кроз гудуре и клисуре данашње Нове Србије, у којој се име војводе Дејана помиње с поштовањем и респектом Стари хајдук оставио је кућу, породицу, службу и сада када је развијена застава ослобођења и са својом храбром четом полетео је. да војсци српској крчи пута. Свој задатак испунио је најидеалније, а у кумановској битци допао^је тешких рана од којих га је извидало задовољство што су идеали, за које је безброј путаизлагао својживот, у пунсј мери остварени.

Заузеће Санра — ИЗ БЕЛЕЖАКА ЈЕДНОГА ЧЕТНИКА. — (2). Војвода са својим з .узео је од Турака један брег југоисточно од нас бранећи наш положаја од Урсуљана, који су се налазили на вису Уреула, десно од н.ега. Турци с Чука бежали су безобзирце преко једне мале удољине ка Калипољу. У то време нам је дошло 5—6 четника од војводе у помоћ и отпочесмо их тући брзом паљбом, да им онемогућимо даље бежање, те су се морали склонити у једну вртачу, која није била удаљена од ланца више од 150 м. Из те вртаче почеше један по јецан да беже Калипољу, али сваки нам је давао мету, те смо их тукли као зечеве. Смркавало се, Турци се не чуше, војвода јавИ да се повучемо с тих положаја у Вуковик на преноћиште. Са собом понесмо и тело покојног Илије и остависмо га у буковичкој цркви, у намери да га доцније саранимо. У тој битци сем Илије, погинула су с наше стране и три сељака из села Буковика. Турски губитци били су несравњено већи. По причању самих Турака погинуло нх је тог Дана око тридесет, рањених је било врло много. То је била прва борба Мога четовања. Успех њен охрабрио ме је и дао ми Више полета за нове битке. Сутра дан Зором. по наређењу војводином кренули смо се, једни на Чекеревину, а други на Градину, који еу положаји доминирали Калипољу. На овим положајима

Нашн Јунаци

ПЕШАДИЈСКИ ПОРУЧН0К Мнпивојв Д. ДнпнтрнјЕВнћ водник у 18. ПЕШАДИЈСКОМ ПУКУ Млади витез Миливоје одлично се понео у крвавој кумановској битци, у којој је његов храбри пук имао да издржи најжешћу ватру, којој је успешно одолеоВисока свесг о дужчости код официра овога прослав љенога пука највише је учинила, да се нашем оружју обезбеди потпун успех на Куманову. Млади погпоручник, сада већ поручник, Миливоје, који се и у миру истицао својим витештвом, показао се достојан официр овог славнога пука. Јурећи на челу своје чете задобио је тешке ране, али се сада већ толико опоравио, да је епособан за нове јуначке подвиге.

задржали смо се четири дана од 2. до 6. октобра, бране ћи село и непрестано пушкарајући се с Турпима, јер су они преко ноћ поново заузели Чуке. Изјутра 6 октобра био сам још с једним четником оцрећен на Увац, даобиђемо страже. Нисмо били далеко одмакли кад чусчо јаку пуцњаву наших на Чекеревини. Помислих да су опет Турци наПали на село па их наши приметили. Одмах се вратимо, али нам рекоше, да је војвода добио извешће од команданта јаворске бригаде, да је објављен рат Турској, те они у част тога праве шенлук. Нас двојица се поново вратимо стражи. Пошто смо их обишли јавимо им објаву рата. Одједанпут петвековни робови дигоше поиосно ГЛа* В У- „Живео Краљ! Живела српска војска“ захори се из свију грла. Рацости и клицању није било краја. Кад о том известише једног чичу, видесмо га како отрча кући. Одмах се за тим врати носећи једну кошницу пуну меда. Ми га поздрависмо с „Добро јутро, чича!“ — Добра вам срећа, драга браћо, одговори он, па тресну ону кошницу о земљу. “ „Шта то уради?“ — Море, кад су ми Турци долазИли и биралп најбоље за себе можете и ви ову појести, узвикну чича сав цептећи од узбуђења и радости. По подне се вратимо чети и ту затекосмо капетана Јездића, који већ беше са својом четом упао у Санџак и требао да нападне на Калипоље .