Балкански рат

брОЈ 6

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 91

Наши освојили Куманово, рече један офицар који с бојишта дође. Дриеска дивизија је дошла јутрос и удари ла на турско лево крило и разбила га. Код Турака страшна павика. Бегају на све стране. Оставили то.тове и грдну муницију Радост веописана. Дагнусмо душом. Причао нам је и о погибији храброг команданта 7 пука потпуковника Глишића. У тренутцима најжешће борбе, када су наши војницн неустрашимо јурили на непријатеља бајонетом у руци; у тревухцима кад је наша артиљерија почела да коси ре дове непријатеља, одвоји се једно оделење турске војске и упути св нашој војски носећи у знак предаје белу заставу. Потпуковнигс Глишић пареди да се нрекине паљба. Али кад су се Турци приблвжили нашој вој’сци место да се предају осну брзу паљбу на њих. Настане тренутна узбуна. Нагаи први редови падоше и међу њима и потпуковнпк Глишић са многнм другим официрима. За тренут ока, наши се иовратише и осуше брзу паљбу на непријател 3 а те достојно осветише свога храброга команданта. Добијамо налог да се кренемо у Ст. Нагоричане код манастира Св. Торђа, у близини места где је крваваборба била и где је турска сила сломијена. После грдне муке по неироходвим путевима где сломисмо више кола стигосмо доцкан у вече. Пред нами је грдно поље опкољено са свију страна великим висовима, који су до мало пре били прптиенути силном војском. (Наставиће се.)

— Над Кучнпа и Маннма нв ниа јунака у Црној Горн -

Десно крило т зв. Зетског Одреда ц ногорске војске пред Скадром чпне три зетска батаљона: дењозетски, љешкопољски и горњозетски (,,подгорички“). Било је речи у јавности, о учешћу Зећана у овом рату, па је како официрима тако и војницима сва три зетска батаљона дато опште признање за њихову храброст и изванредни успех, где су се год у борби јавили чиме су потврдили своје јунаштво оглашено вбог њихове крајишничке борбе с Арбанасима прошлих тридесет и неколико година рата у миру, одкад јс један део Зете ослобођен и Зећани од раје посгали неустрашиви браниоци границе према најзверскијем' елементу досадање турске царевине. Особито је то Зећанима признато од стране

врховног команданта црногорске војске Краља Николе и команданта Зетског Одреда Престолонаследника Књаза Данила. Убрзо пошто су после борбе око Тузи, прешли на другу страну икали су два жестока окршаја с Турцима, који су 18. и 20. октобра прошле године покушали да дебуширају из редута у Штоју уз Скадарско Језеро к пристаништу Ријоли, како би не само укинули то пристаниште, но и учинили робом и гробом све црногорско преко језера Намера им није пошла за руком, јер су их Зећани оба нута страшно потукли и сатерали их у њихове редуте. Одмах после другог од речених бојева Краљ Никола је у главном логору на Груди у разговору са једним интелигентним Зећанином, хвалећи Зећане, јавно рекао дословце ово: „Нашљедник ми је рекао, да нема довољно ријечи иојима би могао нахналиги особито јунаштво Зећаиа, њихоиу ирисебност у нритичним моментима, таит у борби и иослушност према храбрим им старјешина ма... Л ренао ми је Нашљедник још иешто за њих; али пе зиам хоћу ли ти и то назати, да им рекнеиА.. Ма Х( ћу\.. Чуј, данле што ми је још рекао: „Дасуми, Тата, сви војницикао Зсћани и Кучи, давно бих всћ био у Драчу и Призрену!“... Сутра дан пошто је краљ изрекао ове историјске речи — историјске за Зету и Зећане, па поготову и иначе, он је команданту зетских баталиона, (који у рату чине засебну бригаду) до тада капетану Андрији Рајичевићу (такође зетске горе лист) за војничке врлине његове и потчињених му подарио командирски чин. На прошли Митровдан пак Краљ је с Ријеке Црнојевића упутио зегском команданту на Враку телеграм ове садржине: „Госп комапдиру Андрији Рајичевићу — Груда Изручи краљевски ми поздрав свијема војницима под твојом командом и моју захвалност на њпхово јуначко понашање према непријатељу. — На сваки четни барјак даривам по златну Обилића медаљу, а по пет златних Обилића медаља на чету и по тридесет сребрних за храброст и уз то шиљем ви пиће — педесет наполеона. — Краљ.“ Ово је командант Рајичевић саопштио војсци и у име своје, официра и војника зетских батаљона захвалио је краљу телеграфски. Да Зећани заслужују овакву владареву пажњу п признање доказали су 19. новембра и 10. децембра про шле године. Опет је турска сила наваљивала ,ца их пробије равницом уз језеро али су оба иута били као пре одбијеои са огромним губитцима.

ш пносрђе Особм резервне болннце р осковној школн у Крагујевцу. Ова болница долази у ред најуређе нијих наших резервних болница заслугом лица, које наша горња слика представља. У средини седе г-ђа Ацка Вучковићка и неуморно вредни и сав послу предани комесар овеболнице Миодраг Миладино вмћ, до Миладиновића је г ђа Драга Ла зовићка а до г ђе Вучковићке г ђа Сто шићка и г ђа Бисенија Радовановић. У горњем реду су г-ђа Ћурчићка и Благо јевићка.Лсво у шубари је вредни Божз болничар, а напред седе рањеници, који су као оздрзвели већ пуштени из ове одлично уређене болнице.