Балкански рат

бАЛКАНСКИ рат

броЈ 6

Страна 00.

Од Старца до Битоља. — Дновник јодног обвезника дунавоке еанитетске колоне. Завојиште се налазило иза брда недадеко од села Нагоричана где се крвав бој био. После грдне муке, страшно разривених и блатњавих путева стигнемо до у близину завојигата. Топовска грмљавина, непрекидно праштање митрељеза и пугаака проламало је ваздух и орило се на све стране — као у паклу. Око нас језовит призор: Рањеници пролазе: болничари нешто узнемирени трче час тамо — час овамо Иогаљемо каплара Андреју да види где је завојиште. Није дуго прошло, а он се враћа. Војска отступа и тако исто завоЈ'иште и кад су гранате претиле да га униште, командант је наредио, да се оступи иза брда у правцу ка Челопеку. Дакле, није се могло даље, али је се морало, јер је тако гласила наредба референта санитета. Тегако да смо одмакли за стотииу метара кад преко наших кола прелете и раснршта се граната, азатим шрапнел. Заустависмо колону. Рањеници све више пролазе поред нас а теже рањене товаримо у кола. Наредник Михаило Милеековић одјаха поново до завојишта, па пошто ни овога пута тамо никог не нађе, врати се колони где потоварисмо све теже рањенике и однесосмо их у I. пољску болницу, која )'е била смештена у новој школској згради у Челопеку. Ето како је тачан извештај; опог ордонанса што нам мало пре наредбу донесе, рече Матић. Мало пређашњег расположења нестаде после овог повода и нарочито кад се паклена паљба понова чу и то још јача и страшнија но мало пре. Паљба митрељеза и пушака помешана с топовском риком, личила је као да се небо провалило па кроз њега распламтела лава куља. Мрак је. Месечина врло слаба и тренутна. Од силне паљбе а наро чито шрапнела, небо се сија као да непрестано муње еевају. Гањеници почеше да долазе у групама. Отпраћамо их у болницу и расиитујемо се о војсци. Њихов је извегатај неутешан. Њихов број стално расте махом су из 18-ог и 7-ог пЈка Борба непрекидна Бије се жестином као оно у 4 часа и траје све до 3 сах у јутру. Болнице препуне. Рањеници јаучу. Узмемо кафану где превијамо рањенике. Већина изгледа, да јз лако рањена, али има и тешко рањених. Једноме је граната разнела уста. Ах, како је страшно изгледао с разпешеним устима и отвореним вилицама из којих се виде локве усирене крви. Био је потпуно присебап и кад нам се приближно да му рану превијемо, упитах га да ми кажс: име и презиме и пук, батаљон и чету, рада завођеља у списак. Он не могавши одговорити, извади војну исправу из џша и пружи ми је, где је све било означено. Налазим да би се огрешио о овог јунака, и ако му, на жалост име незапамтих, да напоменем, да је он своју брзометку чврсто у рукама држао и да је с бојишта, где је рањен па све до Челопека пешке дошао.

Све до 4. часа у југру дочекивали смо рањенике и превијали им ране. Они су нам све црње вести доносили. Вој'ници из позадине па и наше колоне јако су згбринути. Сви страхују од наредбе за одступање, јер сејед* ва овамо дошло, а натраг би јога горе било, ношто су коњи изнемогли. Па ипак се уздамо у нагау храбру војску, којаје пе вајући пошла да Косово освети или да тамо смрт нађе. Њихов се извештај у главноме слагао. Скоро сви су од прилике овако оппсивали борбу : Кад се дунавска дивизија приближила Нагоричану одре!)ен је 18. пук на предстражи а 7 пук као љегова резерва. Кољичка дивизија, која Јв рано у јутру отишла да извиди непријатеља, наиђе на Турке који оопу ватру на љих. Осамчпјести пук је одмах заузео положаје и кренуо се висоравном код Младог Нагоричана заменивши коњицу. Тако је почела та крвава али сјајна и знаменита борба код Куманова. Наши су мислили да ]’е Турака мало, али се у брзо уЧвидело кад Ј'е 18. пук ступио ду борбу и био засут с три стране страшном артиљеријском, шрап нелском и пушчаном ватром, да је ненријатељ многобројан и да његова воЈ'ска броји преко 80 000 људи, Због кише, блато Ј - е било ужасно, те наша артиљерија пиЈ - е могла заузети згодне положаје. То је много худило папретку и одбрани нашег 18. пука. Турска је ватра била врло ј'ака, а 18. пук лишен помоћи наше артиљерије, под унакрспом ватром непријател.а, Ј'ако Ј'е ослабљен иа је морао и поред невероватно упорног држања и храбрости надчовечанске напуштати свој положаЈ - . У томе му долази 7. пук у помоћ и поврати напуштени положај али са знатпим губитцима. Ту ј’о погинуо и комавдант 7. пука потпуковникАлександар Глишић Наши су се јуначки држали а неколико пука су предузимали јуриш, нарочито овда, кад Ј'е пред вече артиљерија успела да изнесе на положаЈ'е своје топове и отвори паклену паљбу на Турке. Дојство нипе артиљерије Ј - е било тако добро, да су за кратко време ућуткали више турских батерија и изродвл« панику код пешадије. 11. октобар Неизвесност. Стање несносно. Непрестано стижу противуречни извештаЈ'и. Један каже, да нанредујемо, а другп да рђаво стој’имо. Тек једна од најнеутешнијих појава та Ј’е, што је главни штаб дунавске Д0визи)'е одотупио и преселио на једпо брдо одмах више Челопека. Значи да је ситуациЈ‘а озбиљна. ЧуЈ’е ее страшна грмљавана топова још од 6 часова У ЈУ Т РУ' Бој' се бије у нзшој' непосредпој близини. Врсме Ј'е лепше, пла блата још има Рањеници јога долазе. Има их врло много. Око болнице ј'р, под ведрим небом, стотиие раљеника поређаио. Око 10 часова борба се сгигпава. ЧуЈ’е се само рика топова, која се око 11. часова потнуно стишава Овде онде чује се још по кој'п топ док и ои око подне потпуно не умуче. (Наставиће се.)

резервни коњички наредник Владета ЈБ Ковачевић ЈУНАЧКИ ПАО НА КУМАНОВУ