Балкански рат

Страна 112

БАЛКАНСКИ РАТ

Број 7

пошш.

Дан лагано гасне. . Још се чује пест»т, И шум лишћа свела које ветар носи... Тек што није киша почела да роси; Док иегде у тами шушти, шушти чесма... На довратку ниском стоји млада мома, И изгледа негде у даљину празну, У студени ветар, сумрак, хладну, мразну, Ко да чека неког да се врати дома. . Брижна, ал’ не тужна, ко сад да га виде, Кад оде у помоћ са четом горштака, Осветника .љутих, лавова, јунака, Србима и браћи која к н>има иде. Она чека јоште.. Поглед н>езин блуди Ка планини сивој, далекој у тамн! Дал’ су нашли браћу ил’ су јоште сами?

Дал’ ће већ и њима зора да заруди?.,. Кад из мрака ступи пред н>у изненада Плеђат, снажни човек, н>ојзи тако мили. „Нисмо више робље, што смо до сад били. . Ено О.рби иду!.. Оствари се нада!“.. Викну и радосно у загрљај пану, Затим иконици што у тами блиста, Приступи и клехшу, док око заблиста, И сузица врела на земљицу ка’ну... Дан већ давно гасно .. Пб пољу и хвиви, Паде тавни покров црне, хладне ноћи: Свуд мир/^сем^што хукну'.пегде' у самоћи Сове, и закреште 1x0 поноћни диви!... 1913. Јосиловнћ. Одговорни уредник: 6т. ММД. ШнјШМ.

ШТАМПАРИЈА НАУМОВић И СтЕфАНОВИЋ, БеОГРАД, ЧиКА-ЉуБЛНА УЛ. БР. 8,