Балкански рат

Број 7

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 111

жај с фронта, а поручник Б. и потпоручник М. са по једним водом да нападну оба виса, које су посели Арнаути. Танки стрељачки стројеви брзим кораком пређоше ливаде и брзо избише на висове. Арнаути осуше кратку али јаку ватру, али пошто видеше да су нападнути са три стране. прснуше куд који и изгубише се по околним јаругама. Јако заморени војници застадоше мало време дд се одморе, у том поче да пада и мрак. Гробна тишина владала је свугпи и са мосем огао чути јак лавеж паса у селу. Бојче патроле нису престале да врше извиђање. Оне су обишле целу косу и јавише да нема непријатеља. Потребно је било што пре посести целу косу и танка колона по један са 2 брдска топа крену се једном вијугавом и стрмом стазом преко јаруге. Кретање је извршено врло обазриво, јер се сваког момента оче кивало изненађење од арнаутских заседа. После два часа тешког ноћног марша по непознатом и испрела маном терену, успе се да се поседне цео положај. Село Штипоњ је као и остала арнаутска села, расгурено ка простору око 3. км. Куће су све у обли ку куле, од камена са пушкарницама. На такво село немсгуће је ноћу нападати, а да не буде велики број жртава и с тога се морала сачекати зора. Ноћ је била мрачна и хладна. Ватре се нису смеле ложити и војници су провели ноћ врло тешко. Тешкоћа је нарочито долазила од тога што су се сви до појаса поквасили приликом преласка Гостинске реке и што су били приковани за место, нису смели шетати, јер се не би могао чути шум, ако би Арнаути покушали да се приближе Лево чу се праштање пушака, изгледало је као да се код објавнице нешто десило. Храбри редов ЦвеЈић са једним другом оде да види шта је. По требна је била велика обазривост Вешто као мачка, пузио је најпре кроз једно трње, за тим преко једне мочарне ливаде и успе да се успуза на вис. Његова силуета примети се на врху. Ту је била објавница и недалеко од ње кркљао је један Арнаутин погођен у грло. Два Арнатина крвнички су посматрали војнике, који су ту двојицу живе изненада у мраку дочепали. Неколико Арнаута покушали су да се приближе објавници и да је униште али су нагазили на сгражарећа оделења и један по г ине, а двојица буду ухваћсна. О нареднику Раденку нико није могао ништа да сазна. Сваки је имао своје ми пљење о њему. Једни су мислили, да се ом пробио кроз село и то на супротну страну. Други су мислили да је ои у кући и да тамо оче кује помоћ. Сваки је то зпао да он има 20 одличних и добро наоружаних војника који су у стању да одоле таквој једној руљи, као што су Ариаути. Дуже пушчане пал^бе није било и није се могло закључити, да је била каква очајна борба. Време је пролазило врло споро. Ноћ је изгледала дуга као вечност. Сваки је нервозно очекивао зору, јер су сви били мокри и укочени од зиме, Тек што је почело да свиће, два вода војпика обазриво су се приближавала селу, а остали су остали па положајима изнац села да биевентуалан нападАрнаута одбили. Једни пођоше левом, а други десном страном сепа. Ретки стрељачки стројеви од патрола брзо су се помицали кућама. Чим је кућа била опкољена тројица или че творица опрезно су улазили уиутра и вршили претрес куће. Остали су претресали двориште и остале стаје не би ли где нашли ког од Раденкових војника. Кад се патроле приближе другој групи кућа, нађене су три мртва војника, поред једне ограде у блату, мало даље од тог места лежала су још двојица.Ова двојица беху грозно унакажена. Претрешено је цело село, а Раденка и осталих петнаест војника нигде нема. Патроле већ избише и на оближњи поток да пију воде, кад у једној рупи спазе гомилу лешева Сгари наредник Раденко и петнајест српских соколова лежали су мртви у блату и крви окупани Дивљи Арнаути пропустили су обе патроле и кад је

наишао Раденко они су све из заседа мучки побили. Своју нејач су раније били склонили из села, јер су се надали посети српских војника. Разјарени војници, најревносније се размилише по селу, сваки узе бреме сламе или сена, изабра једну кућу и за непуни пола часа цело село било је у пламену. Село је сравњено са земљом, а зверовима је остало да размишљзју шта да раде и да виде како и Србин уме да се свети. Око 10 часова пре подне кренула се тужна поворка за Малосиње и у једном хладу од маслина сахрањена су тела српских јунака. Српској крви би суђено да натопи и овај кут кршне и дивље Арбаније.

Нн јунзци.

ППШДДИСКИ КАПЕГАН'' БОРА МКОВКЋ, командмр чсте у 4. пуку Стенана Нсмање. Четврти пешадијски пук одликовао се у свима ратовима, што их је водила обновљена Србија, па је био један од пајславни их и у овоме рату. Његови официри и војници почепи су борбу на Рујну и свршили је на Витољу, учествујући и одликујући се у свима биткама. Један од хероја овога славног пука је и капетан Мишковић, који се особиго одликовао са својом четом на Рујну. а и у свим '1 другим борбама, нарочито на Битољу, где је осам сати са четом био у води. Капетан Мишковић долази у ред наших најинтелигентнијих официра, који су се у доба мира одликовали својим војничким врлинама и спремом. На бојном пољу и ако је свагда био у првим редовима пред својим храбрим'Ужичанима мимоишао га је непријатељски куршум, али су га теренске и временске тешкоће толико изиурилеЛда је одмах после битољске битке пао тешко болан. Сада му је већ много боље и ускоро ћемо га опет моћи видети међу храбрим му војницима.