Балкански рат

БАЛКАНСКИ РАТ

Стр. 110

Рцешм мрт. — Одлопак из ратних уопопгна потпарунннка И. Д. Кроз теснац, кога образују две паралелие греде, које се од Томзра пружају ка северу, протиче река Девол. При скретању Дечола на запад налазг се три чувена разбојничка села Гостим и Шгипоњ са десне и Суљево са леве стране реке. Та села иикада нису признавачаничију власт па ии српску нису хтели признати. Када је XVIII пук дошао у Елбасан би издата строга наредба од команланта места, да сви мештани и сва околна села предаду оружје. Самовиасни Арнаути тих села не хгедоше примитио ту наредбу и спремаху се да са оружјем у руци спрече улазак војних одтлења, која су одређена за разоружава ње Пошто је потребно било да се и та села силом разоружају, јер су сметала патролама, упућепим ка Берату, буде одређен поручник Б. да оде и разоружа та се ла, од којих су у десно на 15 км. од села Мчлосиња, биваковале српске предстраже истурене према Берату. Пре зоре, 15 јануара, оде лење пешака ушло је у се ло Гостим и мештане затекло код својих кућа у постељи. Под малом пресијом предали су сво оружје, које су код себе имали Дивљи Арнаути су се врло тешко са оружјем раетејали, али, пошто су видели да су ухваћени на легалу, нису имали где и морали су предати ту своју драгоценост. О.со осам часова пре под не, стари наредник Раденко, који је сапоручником Б. пошао доби наређење да са 20 војника опколи село Шти поњ и не дозвопе излазак мештанима. Да би рззору жање ишло брже и сигурни је поручник Б. је морао са два вода да уђе право у се ло и опкољени мештани видећи да немају где, морали би предати оружје. Претходно је морао да сачека, да Раденко опколи село. Стари наредник Раденко схватио је одмах сву озбиљност свога задатка и на издато на ређење: рече само „разумем ла је све: дисциплину, извршење задатка и смрт. Оштрим војничким погледом, кога може имтти само стари војник, као што је био Раденко, погледа он војнике и шест најбсљих одвоји за две патроле, које ће имати задатак, да му осигурају наступање поред села. Прва патрола измаче око 300 метара, лево од ње друга, а јРаденко са остатком оде за левом патролом поцножјем виса, поред села, не надајући се, да су се Арнаути села Штитоња већ припремили за отпор Поручник остаде са два вода на једном малом узвишењу испред села поред једне полупорушене куће и нервозко очекиваше уговорени знак од Раденка којим би му јавио да је са опкољавањем села готов. Разгледајући двогледом околне висозе, који су се уздизали непосредно изнад села, поручник није примети ништа, што би могло да изазове сумњу, да су Арнаути заузелз бусије и

КОМАНДИР ЧЕТЕ У^П. ПУКУ II. ПОЗИВА Дпп. Барбуповић Та једна реч

казива-

тек шго хгеде да нареди воЈницима да се крену у се ло, кад са свих страна затрешташе п\'шке. Поручник командова „Напред« да би спасао наредника и измаче око стотину корака, али поче и он да трпи ватру. Један Арнаутин са брда викну: „Натраг ако волиш жи вот!“ Три војника падоше рањена Један Грк, бегунац из тог села истрча и рече, да се наредник са војницима затворио у једну кућу и да се одатле брани. Праштање пушака не престаје. Поручник Б. видео је да има малу снагу, да би могао да нападне село’ које се спремило за отпор, с тога нареди војницима, да се врате коп оие куће и туда поседну положај за оибрану. Једног ордонанса посла код предстраже у Мзлосиње да тражи појачање. Командант предстраже чуо је праштање пушака у оном правцу, у ком је по ручник Б. и нареди потпоручнику М. да појаше кон.а и што брже да иде и види шта је тамо. Потпоручник М. прими командирово наређење, скоч л на свог малог брдског коњића н изгуби се у брдовитом терену тога краја. После једног сата јахања, убиственог за ко ња од теренских тешкоћа, потпоручник М. изби на јед ну ливацу која се благо спушта са виса изнад села Штипоњг. Незнајући где се налази поручник Б. и где су Арнаути, он заустави коња, извади двоглед и потражи двогледом поручника Б. Не потраја ни један минут, кад Арнауги са виса отворе на њега брзу паљбу Благодарећи рђавом нишањењу Арнаута, он неповређен ободе коња и спусти се у једну оближњу јаругу. Ту нађе једну патролу, која је извиђала јачину Арнаута и један војник из те патроле одведе га све јаругом до поручника Б. Ту се млади ратници посаветоваше шта да раде. Једап је предлагао, да се одмах предузме напад с фронта на село, а дру ги да се изврши померање и нападне вис на коме су се Арнаути спремили за одбрану. Пошто нису познавали снагу непријатељску, а виде да имају малу снагу, то се оложе да не предузимају напад, но да Б. оде и изложи ситуацију командакту предстраже. Команду над получетом предузео Је потпоручник М. На малој даљини испред положаја налазила се једна кућа, која је изгледала напуштена. Потпоручник М. посла једну патролу до те куће да види. да ли се може видети одатле место гае се наредник Раденко налази. Патрола се примицала пажљиво кући, од једном плану неколико пушака и један војник паде рањен. Остали војници из патроле успеше да продру у кућу и уавате три Арна утина. Арнаути никако не признају да су ’ они пуцали ма да су им и пушке нађене и цеви на пушкама биле загрејане. Око 2 часа по подне са оближњег виса груну топ и једна граната парајући ваздух зари се у једну кућу. Поручник Б. дотрча на коњу и речедаиде чета и 2 топа под командом капетана 3, и да ће чета напасти поло-