Балкански рат

Страна 126

БАЛКАНСКИ РАТ

Број 8

Из Нове Брбнје.

Наши нови поданици.

ПРЕД ПРИЛИПОМ — Душан Пстокцовнћ Свану као кристал ружичаста зора, И ирамења своја пуна злата нросу На војнике српске, који попут мора Јурише на шанце, уз стрмену косу Наста борба горка, крв се врела пуши, И ваздушне сфере ломе се у тутњу, А српски војници у својој су души Мислили на стару, - пуну нада слутњу. И баш тог часа сфинга једна мину И ггрва полеће у куршуме вруће, А борци добише јонг веће ирегнуће, Мислећи, да Марко то јо на шарину. И још један поклич, једно громко „ура“ Свак напријед крену, не марећ да страда, И српски се барјак разви на сред града! А кад преста битка и стиша се бура, У српске је војске била вјера жарка: Да је то побједа Краљевића Марка ! Од Отарца до Витоу. «>— Дневник једног обвезника дунавске санитетске колоне. Пред вече се враћа оделење и наредник Михајло Миленковић, који је свратио у Куманово, овако нам прича, Куманово је, хвала Богу, отето од Турака. Турци су после борбе безобзирце побегли оставиши за собом многе погинуле као и огромну колачину муниције, топова, шатора, оружја и остале војне спреме. Где год се осврнете поред пута наилазите на великих број мртвих Турака. Чак их видите и ио улицчма кумановским. У варопш права анархија. Сељаци из околине доју-

рили па из куће у кућу јуре и пљачкају. Страшпо и ужаено је ногледати Командаит масга, један наш офацир, обзнанио је лупашем добоша, да се нљачка стршо забрањује и да ће свзки ко се у пљачки буде ухвагио бити одмах стрљан, јер ће со, како он казке, Турци вратити својим кућама па им се оштета мора нлатити. Из страха од овако строге казне многи су дигли руке од нлшчке. Дућани оу готово ова затворени. Овде — онде по који је хришћанеки дућан отворен, нли је и то реткоег. Војници лаше колоне, који су после препоса рањеника тамо ирошли, тако су дочекани и угошћени да оу ее готово еву нијани патрсг вратили. Један меЈ^у њима се тек сутра даи вратио. 14. октобра. Даиас је и остатак рањеника препет у Куманово одакле со шаљу жељезницом у Србију. Ноћас их је умрто четири и сви су јутрое оахрањеии поред цркве Св. ЂорЈја Нреме јо се пролепшало, ади је доста хладио, Био сам у болници и расиитао со код г Бучетића колико јс рањеиика до сада било. Ннсам могди тачан бр»Ј дознити, али према подчтцима, које сам од друтих добио као и од лскара Саинтотске колопе, број рањепих код Кумавова цент се преко 2000, а било их је доста и мртвих.

БРПСКН ШШ снева српоЈсу сло,взг и Зухз:ак:е Јутро Ј’е било ужаено хладно. Дрхтали смо све до 8 сах. кад је почело сунце сво;им топлим зрацима загревати јутарњу студен. Одређен сам да у друштву с Миланом Поповићем одемо у Куманово те да набавимо хлебац за нашу колону. Ради преноса водимо и једног коморџију. Веома сам се обрадовао тој наредби, Од поласка па све до половине пута иишта нисам необичног или важног видео што бих имао забележити. Од половине, пак пута има доста ствари које мислам унети у овај мој дневник а то су : На месту где се еече сеоски пут с цариградским друмом (царском џадом) био је , како бар изгледа по силним чаурама турским, које сам тамо нашао, велики сукоб снагаом војском. Која је то била наша војска није ми познато, али изгдеда да Ј - е према Турцима веома брзо напредовала и да их Ј’е страшно потукла, јер одатле па све до Куманова и друм и њиве и виногради покривени еу огромним бројем турскик лешева, коња, разбацаним турским оруж-