Балкански рат

Број 8

Страна 127

У СЛИЦИ И РЕЧИ

јем и муницијом. Чудим се да све то од стране наших војних старешина наје покунљено или бар лешеви нису склоњени и ноконани, јер неће дуго проћи па ће почети да куже ваздух и да изроде страшне болести од којих ће многи страдати. Одмах при улазу у Куманово пада вам у очи једна велика и лепа зграда. Та зграда подигнута је на вису, а недалеко од ње леп павиљон где су некада турски официри седећк одмарали се и посматрали варош Куманово, које одатле изгледа величанствено као и све оријенталске вароши, Та је велика зграда била нека турска касарна, а данас је магацин где је наша војска склонила освојену турску муницију и војну спрему. Кажу да су наши ту затекли по одласку Турака преко 53.000 шињела

сти. Рањеника нема. Дунавска дивизија има одмор па и ми као њен саставии део нигата нисмо делали. Посдали смо дивизији дневне извештаје и на томе нам је прошао дан. 18. октобра. У 5 часова у југру кренула се колона преко Градишта и Овчег Поља за Св. Николу. Пут је до зла Бога рђав. Преврнуло се и ноломило више кола. Бајтеже је била прелазити преко реке Пчиње, која је јако набујала и разлила се, Војници су газили воду до више кукова и гурали кола. Изгледа да и овуда као и свуда где смо сад пролазили није било иута него их је артиљерија и комора својим колима иравила.

Идемо даље. ЈХево и десно разапети велики, округли турски шатори а поред њих силпо оружје и муниција сваке врсте, разбацано у највећем нереду. Сироти Турци нису имали кад да их понесу, него су безобзирце побегли да само своје главе спасу, ако је могуће. Недалеко одатле налази се нека велика турска кућа сазндана у огромноме врту, а опкољена јаким и високим зидовима. Ту је још на 4 дана раније становао некитурски силеџија од ко га су многи Србн заплакали и осетили сву горчвну турскога ропства. Његова је кућа данас у пламену, а за који дан биће само згариште. У в а р о III и ври. Где год се окрсисге српска војска.Ту су коморџије, које су овнмо дошле да своју војску храном снабду, која им из Ср бије долази. Ту су нољеке бол нпцо препунс рањеника. Ту пролазе свп ро дови оружја одакле се упућују на бојиште, Проћем једпом улицом да куним неке ствари, кад тамо све препуно наше војске. Но може се ући у радњу. Морао сам чекати читав сахат, док сам био у могућностп да куним оио зарад чега сам и доптао. Тек што извадих из џепа неколико динара да нлатим, кад у непосредпој близипи треспу нлотун путпака, затим још један на и трећи. Потрчах на улицу кад преда ме језовит иризор. Једном тсоњапику возали очи и на сред пијацо, на очиглед целога света стрељају га. Зашто га стрељате, унитах? Иљачкао је и ако је нљачка смрћу забрањена, рекоше ми неколико војиика, који су мало ире чули кад је пресуда прочитана. Пробавио сам нсколико часова у вароши па се вратисмо у место нашег логороиања у Ст, Нагоричане, где морадосмо нашим људима све испричати што смо видели и чуди. 16 и 17. октобра. Данас нам је прошао дан без икакве интересантно-

Путујемо гребеном планина. Поред пута наилазимо на силне заоставштине Турака, као: шатора, муниције, муниционих кара, а по разбацаним државним актима, снабдевеним гатамбиљима и печатима види се да је за време бегства код њих владала ужасна паника Наилазимо и многе турске лешеве. Баш на самом Овчем Пољу командир нареди одморКоње иснрегосмо и нахранисмо и после одмора од једног сахата кренусмо грдном муком напред & Стање је у колони врло добро, а здравље и расположење још боље. Дон кан, по мраку стигосмо у Св. Николу или како га Турци зову: Клисели. 19. дец, Св. Никола је мало место, до Г.000 становни ка. Има лепу велику цркву и једну џамију. Парош је васељена нашим жигљем и Турцима. У предњем делу станују хришћаии, а у задњсмнотнуно одвојеном делу стапују Турци. Хришћанска је варош неуре!јена али доста лепа и чиста, а турска је ужасно ирљава и ружна. Тамо нсма никавих улица ни реда. Куће су разбацане на све стране. Калдрме пигде нема, а осветлење је улица непознато. Одем с комапдаптом г. Мирковићсм, да разгледамо те. интересантне куће о којима се код нас толико та]'анотвеиоети прича и пише. Кад тамо оно запреиашћење. Мурдарлук до крајњих граиица и прљавштина по свима оделењима као па фубришту. Ништа, ама баш ништа нема лепог ту. Улазимо у авлију. Она је где простраиа а где мада, ограђева високим зидовима и засађена најобичнијим цвећем без икаквог укуса. Бидови свуда обдепљени сточиом балегом коју Турци у оскудици дрва уногребљују за гориво. Кад се у кућу улази, обично се прво стуна у вујну, која нас јако нотсећа иа куће наших сељака Затим се иде лево и десно у спаваће собе ниске и мрачне. Из ових се спуштају неке етепеницб које везују собе с шталама и амбарима, а од спаваће собе па десно кроз једна врата улази се у некакво оделење, с једном врстом балкона. (Наставиће де.)

На крвавом разбојишту.