Балкански рат

Страга 114

БАЛКАНСКИ РАТ

Број 8

ШШЕМ ШЖШ7

Оставио си мотику и радо, И равно хиивс, без бравдо и хшода, Воћхиаке, пате и кућицу бепу, И своје миле, породицу целу, И ххохиао си, ко син славног рода, 0 пухиком у рухрх тамо, где те ввало Поприште старих битктт и мегдана И пале сеии тужног Видов-дана. С ххесмом си увек ти јурио свуда, И крвљу својом валевао груду Предака својих с жољом: да сви буду Слободни, хх да наш оро и туда Рахнири хсрила. .; хх као и ххређе вЈву си својом омбђио дађе

Напге, и браћи раскииуо узо Ваљево

Вопске, и здерб похсров црхх и тучахх, Под којим миого живео је лета Наш иарод, јадио, одвојен од света, У тами ума и ловању сузе... У мртве духио и у живот мучан Ужего си светли пламехх ххове еро: Слободу, живот ххаданих и вере ....

И кад се сврхххи бој и доба ратно, У место пушке ти ћсхтх узет’ рало, И хсао негда, задовољан с мало Радићеш... врсмс вратиће сс златно Себе и овоје челичићонг бојем, И срсћу схзоју залевати знојем !... Јов. Ј. Вабић

На Пладоп Нагорннаау Критннан трвнутак битке по опнсу јвдног учасннка Зна се о крајњем резултату нахшхх битака и о напредовању наше храбре војске, али се и не слути о најтежим тренутцима, које су претурили преко главе учесницх ове битке. Могло би се погрешно по мисјхити , да је узрок наших победа — рђав квалитет турских трупа, многи и не сањају колико јехрабростии безумља код тих азијатских фанатика! Овај кратак опис одсудних тренутака Нагоричке битке можда ће у неколико пресгавити вртлог и хаос у тренух'ку кад се решава питање о победи и пора зу. Између победе и пораза мање је од једног корака, и ако су између њихових после дица читаве империје.

Српска пешадија у рову.

Готово се никад не може"знати да ли ће последњи напори бити таласи плиме| иди осеке наше моћи и наше судбине. Око 4 часа после подне наређено је, да наш трећи батаљон седмога пука заузме крајни левокрилни вис, где је већ била једна (трећа) чега из нашег батаљона и чета комита. У пролазу поред треће чете рекоше нам војници те чете да не излазимо испред ивице, јер су Турци још далеко, а артиљеријска је ватра веома јака. Био сам у близини кад дођоше командири Стојадиновић, пушећи цигару, и Ђукић, са револве-ром у руци, без шињела и без сабље. И ако беше јака грмљавина турских топова ипак лепо чух кад командант Глишић рече: — Господо, овај положај морамо одржати по цену наших живота. Останте на вашим местима и предузмите мере да се што упорније одржимо. Компхдири га поздравише и пођоше својим четама. —- Здраво Свето, добаци весело Ђукић Стојадино-

вићу, пази, држ се добро! и огрча својој чети, праћен фијуком непријатељских куршума. — I ле! гле! помислих у себи, мора бити да није тако опасно кад се ови задиркују. Мало затим дође и мајор Николајевић, а за њим и капетан Милисав Недељковић. Обојица равнодушни на фијук непријатељских зрна. Борба се сххе више развијала на нашем левом крилу Од времена на време трештале су гранате и шрапнели око нас, а ускоро почеше звиждати и пушчани метци што значи, да се турска пешадија прибли жава. У први сумрак чула се страховита^пушчана паљба на крајЊем левом крилу: затим ее чуше и узвици. На мах се све утиша," г а мало иосле опет отпоче још жешћа и силнија пуцњава Шрапнели турски почеше наново трештати око нас. До нас|су допирали гласови: да су Турци повлаче. Војници су се

' Ц ■ I .Г: Г: = :

одбијени за тим, да се наши гомилали на коси где бесмо ми. Митраљеско оделење беше спремно да одбије Турке, ако би наши предњи редови попустили. Мрак беше већ пао и пуцњава и ларма на мало не ослабише, — нарочито на левом крилу. Одједном чусмо да је командант пука погинуо. Одмах јзатим пронесе се глас, да су сви команданти батаљона — и сви официри изгинули Наста општа пометња и забуна. Паника беше већ ту. Једни трче по положају, други тумарају као су луди. Сви се довикују и лармају. На све стране пуцају. — Не пуцај, ми смо Срби, вичу из мрака једни. — Турци нас заобилазе, деру се други и јуре као помамни. Видех једногкапетана, где без капе, са револвером у руцу, блудећи погледом оде у мрак, вичући Глишића, Ристића Старосрбијанци, комите, војници, и по који резервни официр — све се то витла по положају, не распозна-