Балкански рат

Страна 116

Број 8

БАЛКАНСКИ РАТ

Наша артшрнја — Спичнца са бојног поља Битка је била у највећем јеку. Пешадија је неко лико пута наваљивала да освоји на јуриш непријатељске положаје али без успеха. Мртва тела њихова покривала су цело велико растојање измеђуједних и других Ровита земл^а оних њива беше орашена крвљу толи ких стотина војника рањених и изгпнулих од непријатељских куршума. Ми смо били у потпори, Око 3 часа по подне командант пука сав узбуђен нареди наступање. Пођосмо у водним колонама. Једва да смо прешли 50 корака, па се нађосмо очи у очи с нашим војницима који су одступали. Ми их вратисмо назад и он.и ће сад по пети пут да прелазе преко исгог поља смрти. Преднама пук ла равница с поступним нагибом, а према нама непри јатељски положаји на вису од неких 75 метара мад реком. Били смо дотри километрч далеко од непријатељз, који је пепрекиднопроламао небеса својом грмљавином и бојну линију о басипао страховитом ватром. Чудновато како бију Турци! Чудновато, јер на та три километра растојања ни трна, ни жбуна, ни камичка, где бисмо могли на месту заклонити главу! Иакао, са с в и м а мукама својим,отворио се пред нама. Б о ж е, благос лови оружје наше и поткрепи наше снаге да п р е ђ е м о та ј пакао. Јсш неразвијени у ланац, изложени непријатељским гранатама које су се над нама распрскивале — тачно над нама, јер су Турци били раније измерили одстојање до те тачке. Настаде забуна у нашим редовима. Напред? или Назад? или у страну? Али напред око нас земља је дрхтала, гранате су је браздиле! Одмах се уздигоше гомиле земље, као пластови, који су обвијали наше другове и пресељавали их у вечни живот. Ту је изгинуло педесет људи, и више. Мир праху њиховом! Из ове паклене тутњзве, из овог огња за нас је био само један излаз — Напред! Прешав још 50 корака, нашли смо се ван домашаја непријатељске артиљерије. Ова је на стотину пута покушавалада промени мету и да нас гони, али није успела. Њене гранате шиштале су виша наших глава, шрапнели су се високо распрскавале, не наносећи никакве штете нашем ланцу, који је наступао. Турци су имали самоједно за циљ да пуцају. И пуцапи су, не водећи рачуна о афекту свога пуцања. У свима сукобима они нарочито полажу на то — само да пуцају, и то што више. Распрскавање њихових граната и шрапнела, које нас је забачљало у том тренутку непогодака, учини те

се наши људи осоколише. Ишли су брзо напред преко мртвих лешева и рањеника, који су јечали. Кадасмоједном полегли поче нас обасипати турска пешачка ватра. Може бити да нас је и пре тога обасипала истом јачином, али ми, у кретању, нисмо је ни осегили. Ту ми један куршум направио рупу у ранцу, друга два у шињелу, а трећи, залутао, попрскао ме блатом по челу, ударив у мокру земљу испред мене. Још 25 минути, на зађосмо под саме непријатељ ске положаје Ту, под висом, иашли смо добар заклон од непријатељских куршума. Што се, пак, тиче њихове артиљерије, о њој не вреди ни да говорим, јер је оиа и дал>е пуцала на мртве, што су остали иза нас. Пред нама су на вису три непријатељска положаја — ровови. До њих је било још око 250 метара. Наша артиљерија 1зути Заћутала је од 11. часова пре подне. Под брдом нисмо у опасносги, али смо врло неспокојни. Ако пођемо па јуриш, мучпо да ће мо стићи до турских положаја, јер при наступању уз брдо утврђ°ни непријатељ проредиће наше р е д о в е иајмање на половину. 250 ме— то пи је нишга, но са толико војника јуриш неће успети и многа ће се Мзјкау црно ззвити. Да се вратимо назад, — ни то не иде Да стојимо овде где смо, то није поносно. АТурци непрекидно пуцају и потресају ваздух топовским и пушчанимзрнима. Зар је’нашем батаљону суђено, да му овде буде гроб? Ох, да. Ето, гром иза нас. Наша 'артиљерија почиње да дејствује. Прво зрно — пало је испред нас. Друго — тачно у централпи ров непријатељски- Треће .. . пето . .. десето — све у ров ... Турци се ускомешаше. У леви ров падају гранате; у десни — тако исто. Више од сто зрна за ,час и половина их је пало посред њихових ровова. У непријатељским редовима, наста забуна, хаос, почеше бежаги у нереду. „Ура“! проломи ваздух и чили наши војници јурнуше на непријатељске положаје. Артиљерија нам је бзш на време притекла у помоћ. Задаћа која је мало час била неразрешива, сада се о час решила. Непријатељски шанчеви беху заузети, а на нас не би избачена ни једна пушка при наступањуод подножја па до висовз, јер је наша артиљерија запушила хиљаде грлића турских пушака, које су пуцале из њихових ровова. И дадоше се у бегство! Без ранца,"без пушке, без шињела, без обуће.... — Сунце бацаше своје последње зраке иза виса, где је била наша артиљерија, која је тога дана гађала правом уметничком тачношћу и која нам"тачно на вре-