Балкански рат

БАЛКАНСКИ РАТ

Врој 8

Страна 118

Танкоснћа чвта на Васнљввцу - Од четннка Сточанина Од 1903., од оне године, када је почела српска четничка акција, у већем обиму, било је много страшних, очајних и крвавих борба. Ворбе на Гуглину, Вајловцима, Великој Очи, Челопеку и другим местима, заиста су страшне, очајне и крваве. Ну, борба наВасиљевцу, коју је имала Танкосићева чета, пре објаве рата, једнаје од најстрашнијих и најкрвавијих од свих до сада. Чета Војина имала је срећу, да нрва огласи, да је куцнуо час освете Косова, она је у овоме рату прва ступмла у борбу и борила сетри дана и три ноћи без икакве помоћи. Било је 2. октобра око једанаест сати увсче, кадаје наШе оделење од 60 четника наиало турску караулу Мировац. Ово оделење при нанаду подељено је на 4 мања оделења, која су предводили чстири цобра и мила побратима: Владо Воскар, Василије Васић, СтојанзРисгић и Радул Новаковић. — Бомба Воскарова на М ир о в а ч к о ј караули фрљсна је прпа и одјекнула је по целој Тур 'ској Царевини, објавивши им рат за коначно ослобођеље свега Српства ис под турскога ига Фрљена је за тим друга, трећа и четврта и онда се отворила пушчана паљба. За н е п у н сат опкољени са свих страна Ар наутима, морали смо да про бијемо њихове редове и да дођемо васиљевачкој караули. Без и једне жртве, пробили смо се, дошли караули, заузели шанчеве и боље позицше и тродневна борба наставила се. Целе те ноћи борили смо се не знајући, колико је непријатеља пред нама. У јутру рано, тек што је зора цикла, војвода нас је позвао у караулу. Рекао нам је, да пред собом имамо више од хиљаду Арнаута и нешто мало регуларне војске. За тим нам је препоручено да чувамо муницију и не палимо све док не буде пред нама сигурна мета. — Онда нас је герилски распоредио. Целога тога дана нИсмо се дизали еа својих позиција. јер су непријатеЉи добили дупчо.појачање. На противној страни од мене, четниЦИ су иЗвршили јуриш. Јуриш је био крвав и по једну и другу страну, Наши су ушли у арнаутске шанчеве и насТала је сеча ножевима и бајонетима. У сами мрак дошли смо у караулу и рањене донели. Један од тпх рањених, Јован Радоваковић чија је рана била тешка и непреболна, замолио је Војводу Васића да га убије. — Васко га је тада превио и послао на Мердаре, али не могавши од непријатеља, рањенога пренети, смештен је у једну кућу, некога доброга старца наВасиљевцу, који је сутра дан заЈедно са рањеним Јованом и својом сиротињом у пламену издахнуо.

Борба није престајала. Те ноћи летели смо час у шапац час на позицију, час у караулу и обратно. Арнаути су непрестано пуцали, довикивали се и урликали.Један од њих око пола ноћи довикнуо нам је : — Ех, комитлер бре, сутра ћеш видети, што је царска пушка. Аксо Косовац, који је сутра херојски пао, одговорио им је арнаутски, да се српски комита нс боји царске пушке и да ће они тек сутра видети, ко је и шта је српски комита. Тако је потрајало до седам часова изјутра. Сада смо опкољени са све четири стране и потпуно одсеченн од наше во)ске и макаквс помоћи. Око пола осам почела је да дсјствујс изЛаба турска артиљерија на нас и нашу караулу, Ми смо тада видели да Турци и Арнаути желе да нас живе похватају, јер топови почеше са две страпедејствовати : један тон испод карауле, из потока; који води Мердарима, а други испод самога нашсга шанца, можда Г>0 м. даљине од нас. Први њихов топ из потока, ударио је у шљеме и разнео је д в а чотника. Други метаТ, иопод шанца ударио је у кулицу од карауле и смртно ранио опст двојицу. Пуцањ топовски, рањени и мртви наши четници.иу исти мах јуриш Ар наута караули није нас збунио, него смо певали и певајући напад одбијали. Када су наставили топовску паљбу, караула је за кратко време постала рушевином. — „Шта ћемо сада?“ упитао је један четник. ТадајеВоскар споменуо Синђелића и његово дело, па онда додао : — .,Ето бомба, ето динамита и пикрита, изљубимо се и ломимо наше брзометке и са остатком ове свете рушевине дижимо се небу под облаке.“ У тај мах скочио је један омален и дежмекаст четник Аксо Косовац и рекао: „не.“ Узео је две бокбе и полетео кроз кишу унакрсних КЈршумт и бацио обе у непријатељски ланац. Тек, што се окренуо и полетео нама да нам рече успех својих бомба — пао је смешећи се, јер је куршум пробио његово храбро и јуначко срце. Сада се морало на ту страну, преко масе лешева, што су их Аксине бомбе унаказиче, што пре одступати, јер су Се Арнаути почели приближавати с других стрина. ЈеДан по један отступали смо, падали по лешевима и за њих се крили од хиЉаде арнаутских куршума Наши су падали мртви и рањени, а Ми, половина те чете, не знамо ни сами како смо прошли кроз заседе, ножеве п куршуме, Мртве су пљачкали, а рањене живе полако алп страшно на тихоме жару пекли и ножима сецали Ми смо наше другове искрено ожалпли и достојно осветичи , ,.

Турски орузкни магацин у хриш^анској цркви у Цариграду.