Балкански рат

Врој 8

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 110

11 Б0Ш1ТУ — Иршрје Наша храбра војска одмара се на освојенсме земљишту, по целој Старој Србији, Македонији, и код Једрена данас (2. Јануара 1913 г.) је већ 40 дана. Официри са својим ратним друговима подофицирима и војницима одмарају се на плодовима својих славних успеха. Одмарају се, и уживају плодове свога трудног рада, кога су са највећим пожртвовањем принели на олтар сзојој домовини. Одмарају се на ратним лаворикзма, обавијене победним венцима, и славе Бога Оца, који им је подарио крепке мишице. и велику моралну снагу, те су за 4 5, недеља сломили силну турску Македонску војску. Сломили отпор петвзковног тиранина, и ослободили мученичко робље, чији су предци вековима очекивали тај срећни дан да им се скину тешки окови с врата, Какве су благодети одмора после тешких борби, и маршовања кроз непријатељска села, и непроходне пусте планине и дубодолине, то могу да осете само ратници. Одмором се надокнађује изгубљена физичка снага, и крепи за нове напоре; јер. само ратници могу да осете све и оне благодети, које им пружа примирје; и они га на свакоме кораку, не само за одмор, већ и иначе, и у младићским теревенкама искоришћују, па ма било то и са парчетом пексимита; али, и поред све те њихове велике вој ничке славе, и херојских победа над турском — челичном — војском, и извојеваним ослобођењем заробљених хришћанских народа; ипак, и у тим моментима, када се као Косовски осветници осећају на врхунцу својих патриотских стварних амбиција, и у духовноме уживању те велике своје славе; они се и у тој најбујнијој младићској раздраганости, осете брижни, невесели, су.зе им саме низ јуначко лице клизе, јер и поред војничких веселих, и патриотских песама, сете се и сво их милих изгипулих другова, са којима су се раме уз раме борили, чије су јуначке кости, посејане по целоме Бал канскоме полуострву — Старо Србијанскоме, Македомскоме и Тракијскоме бојишту. Сећају се и њихових јуначких војничких подвига: Иапред! Напред, друготг, напт је победа!..., Јест, сећају их се, јер њихове мисли у тим тужним часовима лутају по регионима васионе, траже духовне везе са њима! И, док они тако прелиставају своје слатке ус помене са изгимулим својим друговима, њихови тужни осећаји свми пуштају сузе, и олакшавају уиутрашње болове, али, једиовремено помишљају. и на онетужне и жалосне часове, када ће их на повратку дома, фамилије њихових изгинулих другова срести у попеватш црним шамиЈама, п питати\ — Гци су наши мпли?\... Гди су њихсви гробопи ?!... — Код ратника оваки болни осећаји долазе чешће у визији и маштзмз; и опи им се често ггодају; а, из оваквих туговања ирелазе у величанствену њихову слику будућности! јер, њи.чова имена као изгинулих бораца за домовину, биће златним словима записана у историји Косовских осветникз; потомство ће их славиги, и њиховим јунзштвом напајаће се; њихова имена биће урезана и иа сиоменицима, које ће им на видним местима благодарна отаџбина подигнути, а потомство китиће их зеленим миришљавим венцима.... Глиша Парковнћ „ „ г . стари ратник

№ 1псБрбкје

Дрвар на пазару.

Ч Е Т Н и к. Твмо доле, гди се облак диже, Гди се брдо све за брдом ниже, Гди се села по равници беле, Аскер бесии, моја мила селе. Бомба пршти митраљеза јечи, Грми пушка, прелећу картечи Преко поља, преко дивна села, Преко гора, преко паших јела. Топ за топом, нек’ бесно урличе, Нек’ се аскер ка нама примиче; Нека пуца, нек’ се небо ломи, Нека севз, кек’ се оре громи. Нека село у пламену гори, Нек’ се земља од тирана ори, Јт ћу поћи моме милом роду, Крв да лијем за свету слободу. Збогом остај, моје мило лане, Збогсм села и цветне пољане, Збогом реке и бистри извори, За осветом моје срце гори Краљево Село јј, ЦиЛОШБВНћ

Бпопци наше вепнчине: Цар Лазара куна у Нрушенцу.