Балкански рат

Страна 154

БАЛКАНСКИ РАТ

Број 1о

Од Бкнмдо Епбасана — Утисци једног војника другог прекобројнаг пука (з) На кљуну је колос какав ја до сада не видех; на две катарке, које су високе 30 до 40 метара, налази се инсталацијз безжачне телеграфије. Код брода смо наишлп баш онда,кад је вршена смотра Морнари лаки, окретни, лете по броду, по катаркама и осталим деловима брода; све то оставља диван утисак, кад се са стране посматра. На пристаништу смо видели, норед других и грчки брод ТпШП који се спремао да пашој војс-ци у Драч однесе храпе, повац, и многе поздраве од њихових милих и драгих. Овај брод закупила је, колико сам могао сазеати, иаша држава за пренос хране и осталих сгвари, нашим праморским одредима. Брод изгледа мали, али када би га виделн на нашем Дунаву или Сави, тек би онда видели, колики је то колос; наспрам ових паших, речних бродова. Баш тада, када смо ми бшш код брода, утоваривала се из вагона сланина и друго јело за нашу храбру војску у Драчу. И ако уморни седоемо на трамвај и упутисмо се кп вили Алатини у којој је султан Абдул-Хамид, проводио своје заробљеничке дане. Најлепши крај Солунз, који се може мерити са многим европским варошима, то је овај. Вила до виле, воћњаци, баште, цвеће, маслине; зграде су све нове, а око сваке дивне баште, дивноцвеће; дођссмо и довиле Алатини, која је опкољена високим зидом; пред вратима стоји грчки стражар, који пе пушта унутра никог. Доцпије сам сазнао од неких, који су били боље среће од нас, па су били пуштеви да виде да је све из виле разграбљено и растурено, разпешено, поломљено и упропашћено. Сутра дан још није ни свануло, били смо на ногама, и слремивши се, дођосмо на станицу, да пођемо још даље, да дођемо у српски Битољ. Из Солуна воз је пошао у 15 минута до 8. Чим смо из станице изашли указала се пространа равпица, у долини Солунски залив лреко кога се ]едва назиру планински венци, који овичавају залив. На 3—4 километра наилази се на Вардар, који тече у Солунски^ залив, на ком је колосалан, величанствен мост, чија је гвоздена, горња конструкција састављена из 12 лукова. После три четврти часа вожње, стигосмо у Кердјалар, затим у Гиду, Кароферију, Акустос Нертекоп, од ког воз почиње пењатн се у брда и крш, остављајући са леве стране једну дивну долину; од Вертекопа, до Водена има 6 тунела са неколпко дивних вијадукта; са вијадукта, пред последњим тунелом за Водеи, види се кроз планинске кланце дивна панорама Водена,_који се са ове страневиди на самим стенама.Куће пзгледају као да ће се сваки час сурвати са стене у дубину. Кад се изађе из Воденске станиде настаје крш, стење, крозкоје се пруга пробија. Овде има 8 Тунела, врло близуједан другом, а неколико веома дугачких н много високих вијадуката, После петог тунела, указује се ванредна слика В здена, кроз долину између две косе, иза којих се прулшла раван на којој Воден ле-

жи. У Водену смо нашлн свежег грожђа, које се продаје по 3 и 4 гроша ока, заједно са корпом. Стигосмо и у Владово, и из њега пођосмо. Чим смо прешли 2 до 3 км. нашли смо оа једпу раван, кроз коју протиче Владовски поТок. Ту нам је један становникВладова испричао како су Грци овај поток искористили на тај начин, шго су га раз.шлп по т ј долшш, да би тако задржали турску најезду, која је од Острва наилазила, иу том су имали успеха. Носле вожње одједно 15 минута, указа се обала јеаера, које се зове Островско, а после пола часа, већ^смо ушли и у стапнцу места Осгрво. Са десне страпе пруге, па коси, лежилсио и велико село, чије су кућз већнпом зидапе од камена, кога овде изобилно има. Према самој стапицн, улази мало полуострво у језеро. На њему је једпа турска џамија, која оставља леп утисак. Сад се крећемо све поред језера, кој з је доста велико Нруга се једва пробија, јер се крш, која се из оамога. језера пиже. требао пробијати и пруга подизати. Кад сз прођеЈкрез један мали тунел, указује сена самој језерској обали дивно село — Пателе, са кућама од самог камена. Више од пола часа вожње је претекло, док пам се пије указала нова станнца, Соропич. Код овог М 1 ста, грчка војскајебнла два пут одбијена од турске војске, приликом продирања ка Битољу. Кад су други пут Грцшбили одбијени, месго је попаљено и порушено. Жалостје погледати; дивно, модерно место, каква су у старој турској царсвипи реткосг. Улице лепе, широке, зграде двоспратне модерне; местг; одакле је дивпо випо пзвожено за сва околна места, за Солун. Овде ми је пала на памет она народпа: „Тешко земљи, куда војска прође“. У 2 часа по подпе, бнлн смо у Екшису, лепом месту, па једпом брежуљку, од стапице удаљено за 1—2 км. И ово место пије било боље среће од Соровича и оно је попаљено и уннгатено. За овим дошла је Боница, па Флорина. Интересантно је овде, да су скоро сва места, од станице веома далеко, и ако се могло и кроз сама места бар овде пред Битољем провести пруга, јер је раван пукла и то недогледна и са једне и са друге стране. У Кенали били смо у 4 часа, да у Битољ стигнемо за четврт сата. Диван је положај Битоља, нод самим Перистером, свуд около нланински ланци, он у долини и по планинским вевцима. Како се из станице изађе, указује се лепа слика две огромне касарне, бела и црвена. Затим на истом пољу, нова грађевина, која није још ни довршена, а која је за официрски дом намењена. Више црвепе касарне, на врх брда, налази се од белог мермера израђен полумесец и звезда, који се па 20 и више километара, дивно види. Кад су наши ушли у Битољ, онда су у звезду поболи колосалан крст, који сесадајош даље види, јер је снег иао, па се звезда и полумесец тешко распознају, из белине спега, док крст стрчи па врх брда. Са десне стране крај тог пута, налази се ди* ваи парк, засађен дрвећем и цвећем. Уђосмо и у варош; улице узане, куће прилично лепе, већином двокатнице па и по која већа; ирођосмо широким сокаком те иабисмо на Драгор. Као што кроз сред Скопља тече Вардар,

13 ШЕД01Ш

СОРОВИЧ