Балкански рат

Страна 174

БАЛКАНСКИ РАТ

Бро] 11

Међу тим добрим синовима Огаџбине била је и ова група медицинара, који су вредно радили и корисно послужили као лекарски помоћници у великој војној болници код Ћеле Куле у Нишу. На слици су: 1. Д Марковић, 2. Д Илић, 3. В. Јовановић, 4. Д, Стојановић, 5. М Сретеновић, 6. К Моравац, 7. Н Михаиловић и 8. А. Нисим

Кано Е]| Орбн !зе11и једјкое Свавш под внзн 15 пука Бтевана Сннђввића — Опис капвтана Милана Прионћшћа Да ће се вршити напад на Једрене Знали Смо већ око 9 ов. м. јер тада сМо примнлИ прву ДиспозиЦију за вапад По њој имао се главни напад извеСти на источни и јуасни сектор као најслабије утврђене фронтове одбране, а мн Срби имали смо „Демоистрацију" на северозападном сектору тимочка дивизија 1 позива, а на западном сектору дунавска II позива. За стручаака јасно је шта значи реч демонстрација у овој прилици. Она може да значи само озбиљан напад, јер ако то није не постизава сз циљ. Већ прва диспозиција генерала Иванова води о томе рачуна, када каже: „дејства на осталим секторима (српским) да буду до решанаЈућих, решителна и енертична “. У тој диспозицији одређује се дунавској дивизи ји као „циљ заузимање Папаз тепе и Бекчи-тепе' 1 , а тимочкој заузимање свих турских предњих положаја испред форова и то одмах у првом почетку напада, јер се каже: „северозападни сектор оамах да узме “ те подожаја (еви ее набрајају у диспозицији). Пре подне 11. ов. м. када сам био са батаљоном (4. багаљон, 15. пука Стеван Синђелић, Моравци) на предетражи, добио сам обавештење да је наређен напад за поћ од 11. до 12. ов. м. и да ће артиљерија отпоче.ти спрему напада у 1 час по подне; тачно време за нешадијски покрет имало је да се одреди накнадно. Артиљерија је отпочела дејство, а ми пешаци вр* шили смо спрему за напад по плану који ,је био раније утврђен до најманшх детаља У томе нам је прошао дан, којн је био пун сунца. Разуме се, непријатељска артиљерија засипала је цело по подне зрнима из свог многобројног тешког оруђа и предстражу и еашу артиљерију, но ми смо били хладни и уживали смо када су наши јуначки артиљерци на оваки турски поздрав дрско одговарали својим страшним рафалима и плотунима,. Дивили смо се овом дуелу наших пољака са тешким турским топовима. У сумрак је ватра мало јењала, али није престала ни у ноћи. батаљон је био око поноћи потпуно спреман за напад, сваки на своме меету. Накнадно наређење за почетак је стигло. У 2 часа и 30 мин. имала је артиљерија поновно да отвори паклену паљбу, а батаљон да се крене напред у 3 часа. Поравнати су сатови, издата су посдедња наређења и чекао се одређени час. .... Правац напада моме нуку било је утврђење Карађоз табија. У овом правцу имао се прво јуришем заузети чифлик Екмечки кјо и Могилу 154. која је била за утврђење Карађоз табију врло важна, јер у њој је био турски артиљеријски осматрач са телефоном, који је еа Могиле уирављао ватром фора! На положају имали су Турци опкопе, а Могила је била ограђена жицом . . . У првом борбеном. реду имао сам четврту чету са правцем на Чифлив, трећу на Могилу 154. а другу десло од Могиле, прву чету у батаљоној резерви одмах позади треће. Испред нредњих чета била су одељења са бомбама, маказицама и сикирицама, два вода пионира и две чете из других батаљона за пренос дасака и леса и израду заклона, били су такођер ту, остатак пука на нашем главном (нредстражном) и прихватном положају, а две батерије тимочког артиљеријског пука, еедма и осма, већ су биле прешле на предстражу за потпомагање иашег напада. Наређен је био јуриш, налет хладним гвожђем без дуцањгд и задржаваца. Старешине су поновиле:

— Нико да не пуца! Нико да не говори. Само на нож! Напред! И Моравци су полетели као стреле. Проетор до Чифлика и Могиле претрчан је муљевитом брзином. Предстража турска увек будна осула је ватру, али нас то није нимало збунило. Трчало се напред. Запрашташе бомбе, ииједна.наша пушка не плану. Жице су кидане, сечене. Чуло се громовито српско „ура“ и већ су наши ускакалн у онконе, у којима је настало кратко гушање. Борило се ножевима, кундацима, рукама, но све је трајало кратко време. Један турски официр давао је страховит отпор. био је брзо смрвљен. На Могили заробљен је турски телефон и одељење војника, у Чифдику такођер, а и десно од Могиле заробљени су војници. Све остало окренуло се у дивЉе беТство, гоЉено ватром наших чета. Отпор турски био је страховиТо сломЉен. Чини ми се, да еве није трајало више од 20 минута ... Телефонока веза са Карођозом била је нрекинута. То нам је много помогло. Укопавање отпоче. Војници су се укопавали невероватном брзином. Морало се журити, јер сам сваки час очекивао ватру турске артиљерије. Ка да је она после једног сахата отпочела своју страшну паљбу, моји су војници били уконани за половину висине човечијег раста: лесе и даске превучене и бачене иреко опкопа. Ово је била наша одбрана од шрапнела које су ужасним пљуском ночели сипати на нас. По шест тешких зрна (15 см), по тридесег килограма свако, падало је у један мах на Могилу, све наизменице гранате и шрапнели, од којих свака има по 603 куглица. Могила се љуљала из темеља. Читава кола земље дизана су у небо и бацана одозго на нас. Тако је ишло од 4 час. и 30 мин. са слабим нрекидима целога дана. Делог дана, нарочито пре иодне, беснео је на Могили пакао. Али све се издржало. Војница су се брзо укопавали и око 8 часа ујутру већ су ишчезли били иотпуно у опкопима, одозго покривени даскама и лесама. Губитака је било око 40 мртвих, рањених и теже контузованих. Пра налету пао је од пушчаног зрна резервни поручник, водник друге чете Михаило Стефановић. Мислим да је његова кафана „Авала“ преко пута Официрског Дома. Остао је ударен кроз груда с десног бока, на месту мртав. Лако контузованих било је много, понајвише од земље. Понели смо били са предстраже телефон, али одмах у јутру засула га је и покварила земља коју је бацило тешко зрно на мене, мо га ађутанта, телефон и телефоеисте. Ту је мало јаче контузован и мој ађутант, резервни поручник Јосип Сто јановић. секретар Држ. Савета. Пред вече је отишао у логор. Видео сам га пре поласка за Београд Већ се опоравио. Око 9 час. пре подне дошао је на Могилу наш артиЈвериска осматрач са својам телефоном, па смо опет добили везу са пуком. Овај осматрач, резервни поручник Јован Живковић, одлично је радио. Тако је исто на јуриш заузео предње подожаје у својим правцима 20, пук десно. од нашег 15 ог, а 13 ти лево. Само се 55 ти бугарски, који је био до овог последњег, колебао, узмицао и морао бити враћан од наших. Најзад је наша резерва (7 пеш. пук 2 позива), одређена за друге циљеве, морала доћи на његово место. Прешло је било подне, а стање исто. Страшна ватра турска не преотаје. Са пуком смо имали чврсту везу и све добијади што смо тражили. За батерије су нађени еле менти за гађање испред нас Наша хаубичка батерија, која је преко ноћч такођер била прешла на предстражу, тукла је успешно Карађоз Табију. Турска пешадија повукла се била у удоље измећу нас и жица Карађоз Табије. Наше патроле пратиле су је, истурене далеко напред према жицама. Тога дана 12 ов. м. око 5 часа по подне дошла је друга наредба генерала Иванова, која најбоље демантује све глаеове о некој „демонстрацији“. Генерал Иванов био је свестан да је та „демонстрација“ имала да буде напад У осталом, ова друга заповест поштованог генерала је врло јасна. Она помиње, да се трупе источног сектора налазе на 300 метара од жичне линије форова. У том смо тренутку и ми били на гогово истом одстојању од