Балкански рат

Број ј 1

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 163

римо, јер осећамо да нам се они диве. Нпшта без пешадијН Тек што остависмо коњанике и прођосмо село Добрушево, спазисмо два градска топа, за које рекоше, да страшно далеко добацују. Можда ће нам они бити од помоћи? Било је пред подне кад се пук у колони заустави на равниии између села Добрушева и Новака. Тек што се војници зауставише, неки седоше а неки изиђоше два три корака ван строја, — пуче топ са турске стране преко реке Истог тренутка чусмо фијук гранате, која за трен ока тресну пред нашим другим батгљоном. Сви остадосмо као закопани! За првкм Топом пуче и други и трећи топ, а гранаТе се зарише испред и иза другог батаљона наЈО 13 корака. и што је још најгоре, ближиле су се нашем (трећем) батаљону. — НеиЈго ваља предузимати, рече командир 1. чете капетан Обрад Лазаревић, команданту батаљона. Свима нам паде ма паметсли чао изненађење шестогпука пред Прилипом, и сад, ето, и нас је ђаво навео па исту да ску, — Трећа чета. назад иза оног орања! ви кну командант. Остали лези! На ту коман ду трећа чега потрча наззд, остале чете легоше а многи и од њих потрча ше назац. — Бум! фиу! паф! и граната се зари испред нас на7.корака. — Л ези, вичу офицпри, неЈгрчите јер ће вас побити. Гранатеппоче ше падати и лево и десно, и испред и иза нас. Уракљени смо и сад ће бити што ће бити помислих ја и збуних се, ни сам не знајући где ћу. Свукуд пуста равница, и нигде ни је дпог заклона. Потрчах иза једног ровића који беше пун воде и 1 де већ беше легао рез. потпоручник Крстић. Легох и ја поред њега у воду. Остали војници растуреии по ра вници трчаху, а неки већ беху полегали, где се ко затекзо. Музиканти, који беху на челу нашег батаљона, трчаху у гомили. Турци, спазивши ваљда светлуцање инструмената, мишљзху да су то официри па их отпочеше гађати гранатама. — - Баци бубањ довикују им смејући се окачењаци из другог батаљона. Један дебели наредник беше исплазио језик трчајући и још непрекидно трчаше, надајући се ваљда да ће наћи негде заклона. Сви су трчали једном усамљемом лрвету и ако им довикиваху официри да бегају од тога дрвета. Тек шго се они скупише под дрветом. једна граната удари у саму круну дрвета. Музиканги се разбегоше као пацови. — Напред! дере се капелник Марко са револвером у рупи.

Мој заклон беше прилично утодан, а човек иза доброг заклона може све посматрати. Трче двојица војника напоредо. Одједаред их сустиже граната и зари се испод њихових ногу преврнувши их. Ми мИдљасмо да су смрвљени, кад се они подигоше, отресоше земљу са стражњице и окренувши се за ззривеном гранатом, побегоше даље. Сви прснусмо у смех. Једна граната удари испред мене и потпоручника на четри пет корака. Друга тресну иза нас и учини ми се да удари у ровић где беше наш командант. И тек што са окренух, да видим шта је било, спазих капетана Ђукића где отрча на место, где се распрсла граната и леже у рупу, направљену гранатом. — Друга сигурно неће ударитл баш на исто место добаци нам кагтетан шалећи се. ОдједноМ грмнуше наши градски топови. — Распали Крњо и Зеленко, викну неко с десне стране. Сви подигосмо главе да видимо где ће се распрснути наша зрна. Могао би избројати полагано десет од кад чусмо пуцањ, па док угледасмо у да љини бео клобук дима од нашег шрапнела. Одмах спазисмо идруги кло бук и тако мало по мало па се образова дуг развучен дим на другој страни Црне реке. Мора бити да су ту биле турске батерије. Пукла равница па се догледати не може. Само Се спази блесак турског топа, па тек по сле 5-6 секунди чује се пуцањ а затим се ори из даљине фијук гранате, која за трен ока тресне негде око нас. Од кад почеше грувати наше градлије, од тад као да се малко ућуташе турске батерије. — Боже, да ли их нађоше наши, питају војници. А где су наши пољаци, довикују други. — Ено их,'рећи ће један, показујући на пут иза нас. И доиста паше три батерије 2 дивизиона дунавског пука кретаху се полагано и достојанствено путем на 4-500 корака иза нас. Турске батерије ућуташе — А! пази ти њега. молим те, како се ућутао Турчин као сеоска џука, кад види батину, смејаше се један из Даросаве. Наше батерије прођоше иза пас и зауставише се на путу у висини и мало испред чела нашег пука Ту се окренуше ка Турцима и у развијеном фронту пођоше право ка њима Изгледало је као да се та поравњата линија наших топова и кара кренула на параду. Чим то спазише Турци. отпочеше батеријским плотунима гађати ту поравњату линију наших батерија Одједном се забелише девет, десет белих клобукова баш више самих глава наших тобџија Нађоше их од првог плотуна.

Ш крајњеп српскоп 'т

Српска којска на Шкумби