Балкански рат

Е>рој 1Ј

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 16.^

ННШИ НИ ЈИНРИДН Поред две пешадијске дивизије ми смо под Једреном имали и два пука дивизијске коњице, која се одлично показала и све посгављене јој задатке сјајно извршила на потлуно задовољство своје команде, која је била у рукама Бугара. Оба пука наше дивизијске коњице, дунавска и тимочка састављена су од добрих коња и добрих јунака. Све су то најбољи, најнаочитији и најбогатији наши домаћини, који су пред браћом Бугарима достојно репрезентовали овај отмени род оружја. Како у опсади Једрена коњица није могла узимати јачег учешћа наша коњица је била придодата под бугарску команду и била је врло успеш но употребљена при ра зоружавању турских села у Тракији и прогоњењу турских разбојничких чета, које су се тамо појавиле Наше две слике пред стазљају живот наших храбрих коњаника, када су слободни од рат них операција. На .Iр вој слици једна група наших коњаника из дунавског коњичког пука снимљена је на самој обали мутне Марице, на којој су наши |унаци прославили српско оружје. На слици је одлични командант коњице, коњички мајор Властимир Јаковљевић, до њега је уважени и у војсци веома популарни диви зиски протојереј дунавске дивизије другоЈ' позива, архимандрит рајиновачки Мирон Јанковић, који је своју пастирскудуж ност под Једрепом вр шио с пуно разумевања и добре воље и много шме доиринео добром расположењу и ведрини духа храбре иаше војске. С њима су на слиии још неколико млађих официра и иајбољих подофицира, првих домаћина са села и угледних београдских кућа. На другој слици опет је једна група наших коњаника дунаваиа, опет заједно са својим командаптом мајором Властом и оиом Миромом. После једног из лета дуж Марице сликали су се на једном обаљеном дрвету. Напред видимо резервног наредника Властимира Богића, а до њега је доцшт Универзитета Бајаловић и даље све одабрзни коњаници, кбјима рат није досадио, јер им џепови никад нису били празни. Нзша коњииа билз је пред једреном наш понос и она је била првз, која је ушла у ослобођено Једрене, и учинила нам ту част, да је у Једрене унела као ирву српску заставу. ч

Турскн ефицирн н ца — фабијева пнспа Једнога дана доведоше у Охрид 19. заробљених турских официра. Командант Ристић лепо их дочека и нареди да за време ручка свира и војна музика у почаст наших гостију, како смо ми сматрали заробљене официре. После ручка наста жив разговор у коме однесе рекорд један леп, црномањаст турски потноручник, који обиловаше ;духовитим досеткама. Он је врло весело занимао и наше ји своје официре расипајући комплимеите и доско чице на свачији рачун. За њега рекоше да се врло богато оженио, док је још био у Паризу. Неко предложи да се за вгчеру спреми оми љена турска баклава,и за трем ока послаше по једног оџу, ,'код кога смо чешће ншли на ба • клаву и с којим смо се врло добрс' слзгали. То бгше богаг, а при тим веома отмен и интелигентан сџз Не потраје дуго и оџа дође. Чим се он по јави на врата сви турски официри скочише у знак поштовања. Из пажње према њима и ми се дигосмо и ако то нисмо дотле чинили, јер смо се врло интимно шалили са оџом. Оџа их достојансгвено прелете погледом и скоро неприметним поклоном главе отпоздрави их. Затим прође до њиховога мајора и седе покрај њега, не руковзвши се са њим. Тај турски мајор беше веома учтив и скоро понизан. Ћутао је непрекидно и бол му се читао на лииу. За све време није проговорио две три речи, само се кад кад болно осмехивао на доскочице оног веселог турског потпоручника. Али кад дође оџа мајор је био гото во убијен. Нчколико офииира долазише код оџе и п таху га што шта. Он им је увек као са неке висине одговарао. Веселост престаде чим се оџа појавио и осећаше се мекакавпри тисак од његовог при суства. Посде неколико минута оџа пође — и чими ми седа се и не договорисмо ништа о баклави. При одласку опет скочише официри на ноге. Оџа им рече две три поздравне речи, па и нехо тично отпоче беседу на турском језику, Ми нисмо разумели бгседу, али се постепено опажао њен силан утисак на турске официре, који постојаху све блеђи и блеђи. Настаде гробна тишина и само се чуо тих говор

Одпор наших коуннка на обапн Иарнде

Нашн коњаннцн на одпору под Једренои