Балкански рат

ВАЛКАНСКИ РАТ

Страна 166

Број 11

оџин. ©нај живахни потпоручник из крајње веселости пређе намаху крајну тугу и поче нлакат нервознолупајући ногом о патос И остали турски официри почеше о^ барати очи и сузити. Једва се сврши говор и оџа оде, а ми сви остадосмо ћутећки. У мало и ми не почесмо плакати осећајући велику жалост турских официра за изгубљеном Отаџбином, Оџа им је поред осталог рекао, како ми после објасни онај потпоручник, да су Отаџбину изгу

били за то, што је нестало братства код њих. Цело после подне нисмо могли развеселити официре, а онај сангвиник потпоручник непрекидно је пре гио стегнутим песницама „онима у Цариграду". Сутра ујутру испратисмо Турке и још ми се за дуго не скидаше са очију утучена фигура њиховога ко манданга, чија лепа капа, сабља, палетушке, коњ. . . као да оплакиваху жалосну судбину свога ојађеног госпоДара. С.Ј

НН ОСВЕЋЕНОМ КОСОВУ

У североЗападзом углу исторИскога Косова над самим градом Митровицом гордо се подиже у нароцним песмама толико помињан тврди град Звечан. Овај грал кој'и се подиже На врху једнога живописнога брда у облику пирамиде, био је у време цветања српске државе престоница српских краљева, и био је кључ ибарско ситничке долине Била је то у прошло сти јака тврђава, али су је Тур ци напустили и данас се од ње виде само још врло добро сачуване развацине, које су у великом поштовању к д Срба онога краја и које ће вазда привлачити Србе са свих страна, који буду долазили, да се на Косову поклоне праху и сенима Косовских Мученика и њихових осветника. Митровица, која је врло важна стратегијска тачка, после пада Приштине и Новог Пазара предала се без отпора и у њој се настанила српска војска. Тамо је и један ескадрон шумадијске дивизијске коњице. Командир митраљеског оделења овог дивизиона. резервни коњички поручник Ллекса ЛСујовић, народни посланик, са својим оделењем изјахао је под Звечан, па ту на историски знаменитом месту, после вежбе, храбрим шумадијским

Српска коњица под тврдим Звеиан-грздом

хатлијама, прича о старој слави и величини Србије у време, када је у оним развалинама, под којима се они на овој слици одмарају, цветао живот и напредак у свима правцима народна Живота.

Наше војсковојје Вајвода Радопнр Путник Србија је била већа, снажнија, моћнија, у свету угледни]а у славној прошлости, али она никад иије иставила пред непријатеља тако велнку убојну снагу, какву је крајем прошле године упутила на Турке да свете Коеово. На бојно поље Србија је сада иослала три стотинеш педесет хиљада бораца, а на чело те армије, као Начелвик штаба врховне команде, дошао је ђенерал Радомир Путник, дугогодишњи начелник Главног Таенералштаба и министар војни, човек који је највише допринео не само за убојну спрему српске војске но и за стварање услова за њену победу, за склапање Балконског Савеза. Генерал Путник најстарији је активни српски војник. Родио се на Светога Саву 1847. године у Крагујевцу. У артиљериску школу ступио је октобра 1861. го* дине, те је већ преко пола века српскп војник. За потпоручника артиљериског произведеп је 17. новембра 1866 заједно са ђенералима Павлом Шафари

ком, Прапорчетовићем, Јешом Велимировнћем, Стеваном Луковићем, Мих. Магдаленићем, Коком’ Миловановићем и Михаилом Срећковићем, јаворским јунаком мајором Михаилом Илићем и др. од којих је данас у активној глужби још једино Путпик. Српско-турски рат 1876 затекао га је у чину ка* петана друге класе, као ађутанта шефа штаба рудеичке бригаде, а затим је био помоћник команданта јаворске војске, па помоћпик начелника артиљерије у резервном кору. За успехе што их је ноказао на бојном пољу Путпик је после пола године унапређен у чину капетана прве класе, а два месеца после тога за храброст и војничку сирему своју, одликован је тнме гато је упапређен у чин мајора. Пред други рат одређен је за команданта позицијске артиљерије у Делиграду, одакле је отишао зауправитеља страгарских барутана, а у Други рат је ступио као командант рудничке активне комбиноване бригаде, са којом је показао потпун успех. У бугарском рату Путник је учествовао као ђенералштабни потпуковвик и у њему се одликовао иа Тр* ну и Брезнику.