Балкански рат

Врој а

V сЛицИ и реИИ

СЗтрана' 1б1

За показну храброст и војнпчку способност на бојноме пољу ђенерал Путник је одликован сребрном и златном медаљом за храброст, Таковским крстом с мачевима и руским орденом Светога Станислава другога степена. У миру ђенерал Путник био је унравитељ тополивнице, командант окружне војске, професор Војне Академије, комапдант дивизије и у веколико наврата министар војни. На челу нашег Главног Ђенералштаба он је већ сксро десет годипа. То време у ђенералштабу било је време активпа рада, од кога је српска војска много добила. Сеојим радом ои је највише допринео, да српска војека може овако потпуно оиремљена и снабдевена свима потребама поћи на бојно поље с чврсгом вером у псбеду.

Генерал Путник је наш најстарији, још нешто више, он је најбољи војник. То му признају и они, који с његовим радом, као административаом личношћу, нису били задовољни. Бугарски Ђенералштаб с респекгом је усвајао његове примедбе, када је остварен заједнички ратни план. Тај план умногоме.је делотруда и способности нашег старог, али још потнуно свежег војсковође, ко.ји још ие осећа терет година но мтадићским напорима служи остварењу вековних Србинових идеала. Ова земља достојно се старом војсковођи одужила за ратие успехе, што их је српска воЈСка нод његовом мудром командом извојевала. Ђенерал Путник одликован је највећим признањем ове земље, чином првог српског војводе, крји је највећи положај, што гаје наша Отаџбина могла дати своме најбшем сину.

НН СВЕТОМ ^ЕСТУ

На Куманову је освећено Косово и залечене петвековне љуте Косовске ране, а Кумановска битка је решена и добијега на Младом Нагоричиау, на месту које наша елика представља, светом месту које је не орошено но натопљено крвљу најбољих наших јунака, који су пали, да би својсм смрћу испунили вековне идеале српског народа. Гробови палих нагоричких хероја, које ће векоЕИ славити, расути су но положају на коме су јунаци битку водили и Обилићевски пали, а ти гробови незнаних хероја обележени су ниским хумкама, које се нижу једна до друге и примитивним крстићима, што су их саградиле невеште руке благодариих нагоричинских сељака. којп редовно обилазе гробове, коима дугују ва своју слободу. Свештеник нагоричински редовно обилази ове хумке непозпате браће да се над могилама палих хероја помолл свевишшем за покој душе праведника, која су жртковали све, па и сам живот за добрр ближњег свога, за слободу брата од Косова заробљеног. И нагаи официри, кога год пут нанесе, сврати на Јуначко Гробл.е да им ода пошту, коју ће им векови одавати, докле траје и носледшег Србина, Официр на иашој слици је пегаадијски пуковник Панта Грујић, команданг 9 пешадијског пука, који је извео енештеника, да нрелијо гробове, међу којгша ;је доста ив деветог пука, који су се славно борили под његовом командом. Нагп народ слави успомеиу славпих својих синова и веома поштује љихово вечно обитавалиште и ми смо сигуртш, да ће ово сада по изгледу тако сиротињски бедно гробље ускоро бити украгаетто лепим каменим обележјем над многим хумкама, а диван јс и пагоричппских хероја

Јуначко Гробље на Нагоричину. достојап преддог, да се на месту, где је највише крви нроливено, над кеотима витезова, иодигне огромнт пира мида од стења, чија ће величина едговарати српском иожртвовашу наших хероја и захвалноети свеколиког рода српског отшма, који морадоше пасти да се пад шиховим костима дигне Велика Сроија: Сриски народ иа пеки веков Дичи 11 е се и славиће подједнаком захвалношћу и поносим Посовске мученике и нагоричинеке оеветиике! Слава им!

Г #н1№ријв Николић, пошадијски подпоручиик, водниК трећег иреаобројпога пука, погинуо је у Сјеници ириликом разоружавања побеђеиога иепријатеља 12. октобра 1912. Нз Сјенице су га родигељи пренели у роДно место Шабац и Тамо уЗ ^чешће сзега грађанства сахранидп. Иотпоручник Димитрије, син угледног и честитог шабачког грађанина Вранка, тек је у очи рата изашао из Војне Академије и био је распоређен у штаб у Ваљеву, али он није Хтео изостати иаа осћале браће и успео је, да промени расцоред н да буде додељен оперативној војсци Јаворске

бригаде, у којој је он једини од официра ослобођешс саиџака пдатио главом Био је то примеран младић у сваКом погледу, те ће његову нрсрану смрт зансалити свако српско срце. *)• Инпп|)ад Рајиовић, резервпи пешадијоки нотиоручттик, помоћник у овд. угдедној трговитш Васића и Јоцаћа, славно јо иао на СрпачКој Костц где се ноказао прави херој. Рајковић сз у најодсудвијем Тренутку нашао на најопаснијем месту' и успео је непријатеља не само да задржи ио и снажно да одбије. Тај успех српског оружја морао је да плати својим младим животом. Слава Јунацама 1