Балкански рат

Број \1

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Стр. 1б7

стране манастир истог имена. На слици се види како Краљева јахта „Нептун“ пара глатку површину мирног Скадарског Језера, под Врањином, а у идућем броју донећемо слику оне стране острва на којој се види црква и зграде манастира Врањине. Друга наша слика, снимљена из чамца са самога језера, приказује мало острво Лесендру, које је некад било тврдо турско утврђење, а сада је барутана. Острво је врло мало — неколико десетина квадратних ме тара — и све је покривено зградама, као што и слч ка показује. На једној од Горица подигла је 1440. год. Госпођа Јела, ћер Кнеза Лазара, цркву, те се натпис и до данас сачувао. По народном предању ово језероније увек постојало, или бар није толико великб било. Стари људи чак причају да они памте кад је језеро било мање а кад су многе кише, језеро и данас приметно нарасте. На месту где је језеро, по народном причању, било је неколико вароши и народ тврли, као и код осталих језера, како се виде још куће и баште кад је вода бистра.

Пре неколико година уморен је од арнаутских зликоваца мучевичком смрћу интели гентни српски свештеник и одушевљени наш јавни радник честити поп Михајло П. Ка танић из Гиљана. Поп Михајла су зликовци сачекали на друму, када се враћао из нурије своме дому и на месту су га уби ли. Тело мученика пренето је у Гиљане и тамо свечано погребено, као што сгедочн и ова слика. У сандуку се види мртав поп Михајло над сандуком му је код ногу нејаки синчић, који је већ поодрастао. Онај етари седи протојереј с камилавком на глави над дететом то је отап убијенога поп Михаила, коме крај сандука стоји и сестра Станаданашња српска учитељица у Гиљанима. На опелу је чинодејствовало десет свештеника, а на погреб је дошао силан народ из околине. Срцски свегатеници вз целог краја напустили су своје парохије и отишли у Скопље изјављујући, да се неће кући вратити док се не казне убице поп Михајлове. Па ипак нису нигата успели. Убице су остале некажњене у слободи. Како чујемо, убице нису узете на одговор ни сада, када је у Гиљанима заведена српска власт..

Из иеве Брби|е — Уз иаше шке Из Скопља докосимо данас два лепа снимка. Једаи приказује главну сконљанску улицу, која има доста евронски изглед, а у даљшш се види узвишење на коме се подиже Душанов град. Улица је доста широка, поплочана, и с кућама европског изгледа. На улици се види један вод наше пешадије, који иде на евоју стражарску дужност. Друга слика представЉа трг испред скопљанске главне војне станице. Турски чиновници, који су остали без плате, породице, чије су мушке главе побегле, и други потребити, а таквих је у ново ослобођевим крајевима сада врло много, изнели су своју сиротињу, намештај и друге ствари, на пазар и ту буд зашто продају само да се хлебом исхране. На слица се лепо види Читава гомила сваковрсниХ стварИ из кућног намештаја, које сада морају да мењају сајбију... Ђев*ђелија је Красцн српски град на крајњем нашем југо истоку. То је последша наша станица према Грчкој, У Тзевђелији су власти српске, и војне и грађанске, али Тамо има пореД већег српског одреда и грчКе и

1ш рати 1Ш — Уз нашу шку Слика на 179. страни представља један цео ратног пљена, што га је у оружју задобила наша војска после сјајне своје иобеде на Битољу, где је коначно уништена турска маћедонска војска, која је разбијена још на Куманову. Пошто је српска војска ушла у освојени Битољ и погонила Турке на буљуке, нрикупила је све тонове, које су јој Турци оставшш бегајући главом без обзира. Сви топови, а било је тешких градских, пољских, брдских и хаубица, и каре скупљени су у двориште једне касарее недалеко од самог Битоља, чије се крајље куће лепо виде на овој слици. Осем топова ту је заплењено много муниције, много пушака и огромна количина другог ратног материјала, који представља вредноет од много милиона. Све је то пренето у наше државне магацине у старе границе, а ови турски топови, које се виде на овој слици већ одавно одлично дејствују у рукама наших дичних тобџија против њихових дојучерашњих господара, против Турака опсађених у Скадру. Бип Ношш шрт

бугарске војске, те се по улицама ђевђелијеки м сретају војиици свих народа Балканског Савеза. Ђевђелија је нанредно, богато и у сравњењу са другим турским паланкама лепо и чисто место, чувено са свога свиларства, које ее у овом крају врло успешно гаји. Наша еликана 186 страни приказује главну улицу Ђевђелије, на којој се поред грађана, Срба и Турака, виде грчки евзони уз наше пешаке и болничаре.

8т БрРон упире — Цете ш јунак. Вило је то на Великом Бардањолту. ЈедаН турски мш 'Граљез је силно косио Црногорце и није им дао ока отворити. У једном критичном моменту један осамнајестогодишњи дечак, још право дете, чудом Божијим довуче се под сам миТрадвев и енажно Га дограби. Турци га опазе када се већ обема рукама дохватио митраљеза и опадб плотуном у њега. Мали јунак био је сав изрешетан, али је још успео да заједно с мћтраљезом скочи у проваљијб.