Балкански рат

Страна 190

БАЛКАНСКИ РАТ

Број 12

1ан п № !»н Једрене — Објашњење ђенерала Р1нлаша Божановића. Снага српске војеке. — ЈЕБено издржавање. — Задатак њен — Каква су једренска утврђења. — План за напад. — Срби Су сјајно извршили свој задатак. — Бугарско признање. Шукри пашу су Срби заробиди. — Српски гу битца. — Плен ће се поделити- Министар војни, ђенерал Милош Божановић. који је српску војску као командант дунавске дивизије водио из победе у победу, од Куманова до Битоља, на питање посланика о учешћу српске војске у заузећу Једрена дао је у Народној Скупштини ванредио леп, стручњачки опис једренских утврђења и представио јасно српске успехе под тврдињама једренским. То његово занимљиво стручњачко обавештење треба да остане сачувано за историју. Зато га ми у целости преносимо : Бројно стање наше војске под командом ђенерала С. Степановића пред Једреном износило је: две дивиЗије (Дунавска II. позива и Тимочка I позива народне војске) са градским и хаубичким пуком. Свега: 738 официра и чиновника; подофицира и редова 46 119 у обе дивизи је. Кад се томе до да број људи хаубичког и градског артиљеријског пука, који је износио: 40 официра и чиновника и 971 подофицир и редов, онда је и укупан број наше војске износио47 768 људи. За све време бављења пред Једреном наша се во]ска издржавала о тро шку српске државе. У освајању Једрена наша војска имала је задатак да у заједници са бугар ском војском: а.) изврши церни рање утврђеног Једренског логора да тиме сузбије турску војску у саму тврдињу и да јој на тај начин пресече сваку везу са спољашњошћу; б.) да се на заузетим положајима обложене линије добро утврди за одбрану, како би сваки испад и пробијање турске опсађене војске могла успешно сузбити; в) да спречи деблокирање опсађене војске; и најзад г) ако насгупи потреба да се Једрене осваја, да узме активног учешћа и у освајању. Четврто је питање: На која је једренска утврђења армија ђенерала Степановића тада нападала и какве су војничке вредности била та утврћења ? Да бих могао да одговорим на ово питање, какву су војничку вредност имала утврђења на која је наша војска нападала, допустићете ми да у кратким потезима изнесем план Једренског утврђеног логора. Једрене после Цариграда, највећа је варош на Балкану, лежи у непосредној близини границе бугарске краљевине и то на врло важном операцијском иравцу: „Пловдив — Једрене — Цариград“. Та баш околност, што се Једрене као велика варош и јак трговински

центар налазила близу границе и на важном операциј. ском правцу, диктовала је, да се оно јако утврди, те да тиме не само спречи надирање непријатељске војске ка Царшраду, тим важним операцијским правцем, но да на себе привуче знатан део непријатељске оперативне војске и прикује га за се за дуже време. Да би овај важан стратегијски задатак Једрене испунило, да би знатан део непријатељске оперативне војске на се привукло и за се дуже време приковало и против покушаја нају спешнијег напада, правилног, постепеног напада, Једрене је утврђено у типу сталне фортификације, и то као „маневарска тврдиња". Једренску маневарску тврдињу чине: а) Главна одбранбена линија. То је појас форова истакнутих по периферији од центра вароши на различитим удаљењима: са северо-западне стране 6 и по до 7 км. (Шајтан-Тепе до 9 км. предњи положај ЈучТепелер); са јужне 5—6 км; са источне стране2—3 км.; са североисточне стране до 6 км. а западни сектор 9 и по до 10 километара. Главна линија оцбране — линија форова — има задатак да сачува варош од бомбардовања и да се на њој да најјачи отпор. Из удаљења форова од центра вароши видимо, да западни и северозападни сектори овај задатак најбоље испуњавају; остали мање, а источни најмање. Да би ова линија могла' дати најјачи отпор форови се дижу на таким тачкама са којих ће се јаком пушчаном и артиљеријском ватром пред терен тући. У техничком смислу ова утврђења су од таквог материјала и у таквим димензијама да би могла противстати дејству метака тешке артиљерије Ну како се форови подижу један од другог на 2,5 до 3 км., то се простор између њих такође јако утврђује. Сем две три међупросторне батерије, подигнуте у типу сталне фортификације, у том интервалу подижу се силна утврђења и опкопи како за пешадију тако и за артиљерију. Кад бацимо поглед на план Једренске маневареке тврдиње, видећемо, да је главна линија одбране на заиадном и северозападном сектору најјаче утврђена; на осгалим секторима мање, а на источном сектору ова је линија најслабије утврђена. б. ) Предња линија. Испред линије форова, а на важнијим правцима наступања, важне тактичке тачке утврђују се пољском фортификацијом. Оне се подижу испред форова на 2—3 километра, да би се могле и са линије форова добро бранити, а задатак им ]е да цернирајућу линију што даље одрже, те да јој периферију увећају, а на тај начин и ослабе. Кад погледамо на план Једренске маневарске тврдиње, видећемо, да су испред западног и северо-западног сектора предње тачке најјаче пољском фортификацијом утврђене, пред источним сектором најмање. в. ) Средња линија. Позади гла8не‘?линије одбране

Орпсни официри н воЈпицн у рову. коЈн ]е нн турека граната