Балкански рат

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 191

Број 12

врло често се на удаљењу од2—3 км. подиже неколико форова у типу сталне фортификације. Ова се линија подиже најчешће на вероватном правцу правилнога напзда на тврдињу. Кад погледамо на план Једренске маневарске тврдиње, видећемо, да се ова друга линија форова налази само на западном и северо-западном сектору. На осталим не а на источном не би имало ни места за израду ове линије, пошто је главна линија одбране тако рећи прикована уза саму варош. г ) Језгро тврдње. Једренска маневарска тврдиња нема праве централне тврдње, или језгра, Али ипак има 4—5 форова старог типа постављених у близини ивице вароши Једрена, који су сада без вредности. Даље, кад погледамо на план Једренске маневарске тврдиње, и размотримо како је остадо уређење интервала и појединих сектора, видећемо да су дужглавне линије одбране, линије форова назападном и северо-западном сектору пружа једна железничка мрежа. наравно, узаног колосека, која се састоји из периферијалне линије, која додирује утврђења поменутих сектора, и радијалне, која везује ове секторе са вароши. Ова железничка мрежа служи да се све потребе, како бојне тако и остале благовремено, а по указаној потреби, пребацују са осталих сектора и из саме вароши на ове секторе. Као што се види, западни и северо западни сектор Једренске маневарске тврдиње био је најјаче утврђен. То што је баш западни и северо западни сектор једренске маневарске тврдиње био најјаче утврђек и најбоље уређен, доказ је да је тај секретар имао и највеку војничку ■вредност и да су једино та два сектора и била утврђена да противстану правилном, постепеном нападу. Та највећа војничка вредност западног и северозападног сектора проистиче отуда, што оба леже на главном операцијском правцу војске која би се од Пловдива крегала ка Једрену да га опседне и што се правилан и постепен напад најтеже врши на секторе, који леже у правцу главног наступања. Ето, на ове секторе, овакве војничке вредности, нападала је армија генерала С. Степановића, (Узвици: Живео !) У ономе што сам у кратким потезима изнео о уређењу Једренске маневарске тврдиње, о значају западног и северо-западног сектора са стратегијског гледишта и превази исгих сектора над осталима, напоменуо сам да су Турци, с обзиром на стратегијску важност Једрена, утврдили само северо-западни и западни сектор против правилног постепеног напада. Из операција вођених у Тракији да се закључти, да Бугари нису мислили уопште ни нападати на Једрене, нарочито то нису помишљали у првом периоду војне до примирја. Мислили су само да га блокирају а да главном снагом своје оперативне војске дејствују према Цариграду. То је било оправдано, јер би с падом Чаталџе био угрожен Цариград, Једрене би и без напада морало капитулирати. После прекида примирја и поновног продужења непријатељства ситуација се изменила. Посада Једренска, прилично изнурена глађу, сада већ није могла дати онако силан отпор, како је то могло бити у почетку опсаде. Главни командант опсаде ђснерал Иванов решио се да ову маневарску тврдњу, која се пет месеци јуначки бранила, заузме насилним нападом. У састављању плана за напад, у коме је узео учешћа и командант друге српске армије, ђенерал С. Степановић, решено је било: да се главни напад изведе на источни одбранбени сектор Једренске маневарске тврдиње, који је по свом фортификацијском уређењу био најслабије утврђен, па према томе и релативно најлакши за освајање, а да се на друге секторе напада гако, да се на њих привуче што више непријатељске снаге, те дз се олакша напад на источни сектор. Ну поред овог задатка трупа на осталим секторима, т. ј. да на

себе привуку што јачу снагу непријатељске војске, изрично је наређено било нашој армији, да се нападају и форови где се то укаже могућно. Према овако изрично издатом наређењу, и ситуацији која је тада постојала, наша је армија и поступила, па је не само привукла на се знатан део непријатеске војске, него је и форове пред собом један за другим заузимапа, док нису сви и пали. (Бурни узвици: Живела наша војска!) Господо, Турци су знали да је јача савезничка војска сконцентрисана према источном сектору тврдиње; они су то могли и раније уочити, а и нриметити груповање снаге пред сам почетак напада. Они су према томе и већу снагу своје војске држали према томе сектору. Знатан део турске војске могао се привући на северозападни сектор само тако што се напад изводио с енергијом и с одлучношћу. Неодлучним радом и простом демонстрацијом не би се могло ништа учинити. (Бурно одобравање). Обе наше дивизије извршиле су свој задатак са највећом енергијом и примерном храброшћу. Да су оне свој задатак славно извршиле, види се и по томе, што се само нашим трупама предало на 17,000 турских војника са 300 официра. Један доказ да су наше трупе доиста свој задатак славно извршиле јесте и у томе што је ђенерал Иванов, упутио 13. марта, по паду Једрена, ђенералу г. Степановићу, ђенералштабног мајора Шкајинова, који је, под ешарпом, у име ђенерала Иванова честитао му на успеху и заблагодарио на јуначком и енергичном раду српске војске, који је омогућио и олакшао пробијање и освојење источног сектора. По добивеном извештају: храбри бранилац Једрена Шукри-паша налазио се у фору Хадарлак, који је наша војска заузела. (Бурни узвици: Живела српска војска!) По добивеном извештају: Шукри-паша се предао нашој воЈсци и то XX пуку Тимочке дивизије, који га је доцније упутио главном команданту, ђенералу Иванову. Укупан губитак у армији ђенерала С. Степановића под Једреном износио је: погинулих 453, а рањених 1917. Умрло од рана 26, умрло од разних болесги 608 Болесних је било 19 327. По моме мишљењу наша Једренска војска имаће права на сразмеран део учешћа у ратном плену. По извештају који сам добио, командант наше армије одредио је одмах и комисију, која је сав плен узела у попис. Колики је тај део плена тачно још не знам, али је врло вероватно да ће он бити сразмеран уложеним снагама једне и друге армије. (Одобравање и пљескање).

Српскк пфнцирн и војницн у рову, којн је начнкнпа турска граната Скоро иола годиае српска војска друге армије провсла јо у туђини држећи у опсади тврди град Једрсне, који се тпест месеци јуначки одупирао навади ерпско бугарске војске, да најзад пре четири недеље падне под сложним ударцем савезника. Градска војна сама по себи је врло тешка, а у овом случају нашој војсци била је у толико тежа, што је била у туђини, далеко не само од своје куће и домовине но и од свога народа, и што су се храбри наши војгтици морали борити и живот жртвовати не за српске идеале но за туђу корист. 11а ипак све те тешкоће сриска војска је пребродила, узела је Једрене на јуриш и ово се дана вратила у своју домовину, да се одмори на својим лаворикама. Наша слика представља неколико наших артиљеријских официра и војника, који су се, са два бугарска официра, увушш у један ров што га је начииила она турока граната, што стоји усправљена више рова, измеђуофицира и војника.