Балкански рат

ЂроЈ 13

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 207

У том тренутку спазим у утврђењу велику групу официра. — Кога имате тамо? упитам — Ту је Шукри паша са целчм својим штабом! одговори капетан. До тог тренутка ја нисам могго ни слутиги да сам зарзбио тако велику личност, главнокомандајућег Шу ифи-пашу и уза њ’ цео његов штаб — Потребно је, рекох одмах капетану, да будем што пре представљен његовој екселенцији. Молим Вас, водите ме тамо. Официр ме проведе кроз мрачне казамате и дове де до пред саму канцеларију Шукри-паше. Чим се врата од канцеларије отворише и ја ступих унутра. Шукри паша устаде са целим својим штабом. Приђем му, поздрзвим војнички и у овом моментукоји никад нећу заборавити обратим се речимз. — Екселениијо! Мзјору српске војске Миловану Гавриловићу част је обавестити Вас, да сте у овом тренутку под зашгитом српске војске. Намерно сам хгео да избегнем теже изразе као што је „заробљеник“. Одмах сам га замолио да са свима својим официрима и војницима прими најискреније комплименте целе српске војске на херојској одбрани једрена, — Ја сам , одговори Шукри узбуђеним гласом, и ■раиије знао ца уе српски народ ваљан и храбар народ. У току он )га рага о томе сам се личчо //верио. Одмах ме је представио осталим генералима и целој свити и лонудиода седнем. Најсвечаннји чин освојења Једрена био је свршен — Извол’те дувана, понуди ме Шукри чим сам сео, м извините што ништа друго немам да вам понудим. И -одмах поче интимнији разговор ГенералАзис паша ре■че, да је он командовао дивизијом која је била према нашој тимочкој. Азисбеј ми је причао, да је имао част битн престављен Краљу Петру и Његовој породици. Лични је друг кнеза Арсена из Русије. Он ми је нарочиго заблагодарио што сам одао поштутурској војсци додавши да мени као војнику не жели судбину која је њих снашла. Време је одмицало и ја сам морао да прекинем овај пријатан разговор Ззмолим Његову Екселенцију да се удаљим и изађем напоље. Тек што сам изашао, стиже један бугарски официр у утврђење, поручник, и јави ми да долази с на логом да одведе Шукри-пашу. — По чијем налоЈу? упитах. — По налогу генерала Иванова. — Имате ли легитимације? — Немзм! — Ја Вас не познајем! рекох му мирно. — Сви смо ми под командом генерала Иванова, одговори он. — Тако је. Сви су официри под командом генерала Иванова али ко ми гарантује да сте ви у опште офииир? Мени су потребне легитимације и овлзшћење да вам предам Шукри-а И он оде. У ТОМ стиже командант 20 пука пуковник Јован Угриновић, кога сам известио да је Шукри паша заробљен са две стотине и девет официра. Заједно с њиме одем поново Шукриу у канцеларију где се Угриновић представио и провео с њиме у разговору неколико тренутака. Када смо изашли, наиће један други официр, капетан. И он је тврдио да има налог да одведе Шукри пашу. Скренуо сам одмах пажњу команданту пука, да предавање Шукри паше не може да се изврши на овај начин и да се он може предати само тако ако овај капеган буде имао писмено овлаштење генерала Иванова да одведе Шукри а. — Из овога се развија један незгодан поступак, рече бугарски официр

— Напротив, оговорих, врло згодан. Дајте овлаштење које тражимо и ево вам Шукри пзше. — За Шукри а је већ спремљен и стан додаде он мало после. — Лепо је то. Али онда треба питати Шукри а да ли он пристаје да иде одмах у сган који сге му спремили. Ињђем опет пред Шукри пашу. —- Екселенцијо, рекох овде је један бугарски официр који кзже да је за вашу Екселенцију спремљен стан Ако Ваша Екселенција жели поћи, може ићи тамо одмах. Ако, пак, Ваша Екселенција жели ноћас остати овде и дозести своје ствари у ред, може мирно праноћити овде. Шукри се окрете Азис паши промени с њиме неколико речи на турском и изјави: — Претпостављам да останем овде где сам. Салутирам и изађем, Известио сам одмах бугарског официра и овзј с; вратио натраг. Са командантом Угриновићем предузео сам да саставим списзк имена свих турских офицчра који су ту били ззробљени. Тако је и учињено. ИЈукри је преноћио у нашем утврђењу у коме је био и ззробљен. Сутра дан ја сам имао као члан одређене комисије. да идем на с.еверозападни сектор и пописујем ратни плен. Кад сам пошао обратим пажљу команданту пука да је потребно да начињени списак офицчра са Шукри пашом приликом предаје Ђугари потпишу и да тако потписани списак остане намз. Командант Угриновић се потпуно сложио са мном. И када сзм дошао из ко мисије, журно сам припао команданту и упитао га, да ли су списак оугари потписали — Све је у реду, одговорио ми је у смеху комачдант. — Уз наше №Ш —

И'ан Шњи бр:.| укјМтМ}|еМолик6м ^счборице славно Цалих срискМк бфицирч, на КуМаиобу, на БитоЉу, 6 )д Јсдрсмо^ и поД СкгдроМ Омајс ру ВелимироВићу И пбшчнику Илибу 1'овсфп-Мо на Лр\гоме Месту КапеТан Сејовик нажи# јђ Као јед-н од одличних комаИДирб чета у м«ру, а тај свој леп глас потврдио Је на бојИоМ у свима борбама у којиМа је у^еСТвоВао, док у борби пред Битољем 5. нсбембра 1912 није пао смртно рањен јуришајућн нд Челу хребре чете своје, 0 јуначкој смрти његоћој говоримо и у напису. ,.Од Скопља до Ел#а<гана“ а док прикупимо тражене податке вратићемо се Јја још коју речемо о јунаку, који је слатко за Величину Отаџзине умро, оставЈвајући нејако чедо Мом чила, да буде јунак као отац, и да с вога бабајка кзда дорасте „до коња и до бојна копља“ достојно освети Капетан Никола Петровић као командир друге чеге, четвртог батаљтна, једанајестога пука, славно је пао ноћу између 26 и 27. јануара у крвавој борби на Брдици. под Скадром где смо изгубили небројене најбоље јунаке. Капетан је јошједан, у читавом низу Ниш лија, што славно падоше за ослобођење Српства и животима својим откупише крв, што је друга браћа пролише за њихову слободу. У Нишу је свршио основну школу и шест разреда гимназије, а у Београду Војну Академију. Као официр службовао је у Пироту, Нишу, Пожези, и Крагујевцу, одакле је пошао ма бојно поље. Учествовао је у борби на Подујеву. После ослобођења Косова с Албанским одредом избко је на Адрију, прво у Љеш пз у Драч Тирану и Кроју, где је месец дана био ко, манданг места. У борби на Брдици славно је пао Слава рлавно палим!