Балкански рат

Страна 206

БАЛКАНСКИ РАТ

Број 13

Око подне 12-ог освојили смо све предње положаје крајњим напорима и нздчовечанском снагом одржали На тим нас је положајима п ноћ затекла. 0 одмору није могло бити ни речи, јер смо целе ноћи имали да издржимо силне турске контранападе. Сви су они завршени турским поразима. Осећало се, међутим, да турска артиљерија огор ченом исграјношћу чини све што је у људској власти да би подигла морал код саојих трупа и сузбила нас са освојених положаја. Али је за Турке све већ било из губљено. Нико није више могао зауставити силан та лас који је запљуснуо ове најјаче једренске форове. Те по1>п нам је стмгла зановес 7 генерала ИваНова да у зору све групе на снима сегггорима имаЈу да нреауаму одсудне нападе на свима линијама форова и финсирани су нам били и циљеви ноје смо својпм јединицама нмали да заузмемо Као нгго се види, овде о некој демонстрацији не може бити ни речи. Ово је био црави нанад јуришем са јпсио одрс • (јеним циљевима. Мој пук, двадесети. имао је да заузме Казан-тепе. Пук се према овоме фору и кренуо у саму зору. Био је снажно дочекан, нарочито артиљеријском ватром. Понављам, да је артиљеријска ватра на овом сектору била најстрашнија, јер на овој страни било је и најви ше топова. Пук је ипак, у широком таласу, ишао сна жно напред гонећи пред собом на бајонет и разбијајући турску пешадију. У дефинитивну нашу победу није могло бити више сумње. И доиста на форовима се брзо залепршаше беле заставице и један парламентар Шукри паше приђе једном официру 20 пука тражећи из • рично номанданта српске армије генерала Стену Сте пановићо. да с њим преговара о предаји. И ако је на појаву белих заставица паљба била прекинута, наступање није било обустављено. Правац ко јим сам ја наступио водио је на једно од многоброј ник утврђења по имену Хадарлак. Кад сам стигао до овог утврђења, спазим на бе дему једну групу турских официра. Распоредим батаљон око утврђења, а сам се лично упутим официрима на бедему. Један од њих, капетан, издвоји се одмах и упути мени. Ја га ословим француски: — Епђп $а у ез*? (Најзад сврши се!) Тап{ тјеих роиг уоив е! роиг поиз. (У толико боље и за вас и за нас). — Роиг уоиз ош; роиг поиз поп! (За вас, да; за нас, не!) одговори он.

Кз Нон Србнје — У Качангаом кпанцу У овај крај Србин раније није смео наићи без опаености по свој живот. Обесни Арнаути, који су поеели качанички кланац са обе стране нису трпели, да им туда пролазе Срби, а гле данас како се слика променула; па свако гледа свога посла. Арнаутин вуче на вочићима својим дрва на скопски пазар, где се осећала велика оскудица у дрвима, друг му помаже, а дпа срнска војника наилазе преко моста да заузму мало даље своје стражарско место. Арнаутин који је свико бити до зуба наоружан иде мирно без оружја својим путем и никог више не узнемирава, али се не може потужити ни да ко њега узнемира ва. Србија је у оне крајеве донела слободу и равноправност, од чега ће и поатени и радрни Арнаути имати само користи.

Кан су Срби узел Једрене Мајар МНпован Гаврнловнђ опивује како је заробно Шукрн пашу. ...И ако је била густа ноћ, нашИ су војниаи пошли на јуриш са крајном решеношћу и са пуним .убеђењем да ће се јако утврђена коса, којој смо полетели, мођи само на нож узети Када смобили само на неколико ко рака од турских опкопа моји су се војници с ножем на ћушЦи НеусћраШИћо баЦилм на Турке. Настало је очајно гушење, које се морало свршиги ЦЗшоЛ победом. У о вом страховитом согрз а согрв-у изгинуо је велики број Туракв. Остали, у паничном страху, дали су се у дивље бегство, Нашц еу полетели за њима гонеђи их смртођисћсМ ђатрШћ Овако исто силно отпочео Је обаЈ иеторијски јуриш на целом српском фронту. Напад је поЧео у 5 ч. у јутру а већ у 4 ч пали су предњи положаји у наше руке. Тог је тренутка командант тимочке дивизије, пукбвник Ј?лзЦ КоНдић известио генерала Иванова о на ШеМ успеху. Ј'" том моменту Вугари нису имали ниједан положај заузет. И према томе први положаји који су пали код Једрена пали су у наше руке у зору Ј2 марта око 4 часа. Тек два три сата доцније Бугари су освојили предње положаје на својим секторима Савршено је убеђење свију нас официра да је овај први, брзи и енергични бајонетски напад наших трупа унео први страховиту забуну и јединствену панику међу све редове турске војске. И кад ми кажете, да шеф штаба Шукри-паше у „Берлинер Тагблату“ тврди, да је најснажнији напад био на нашој страни, он има потпуно право. Коса за косом падала је у наше руке и увек је отимана на нож. У тим сам јуришима ја лично, од људи који су били под мојом командом, изгубио два водника и 15 војника: рањено ми је било четрдесет, али су Турци све снажније били потискивани. Када се разданило, отпочела је сипати на нас наклена артиљеријска ватра турских топова свих врста. Ова је страховита ватра надмашила све што се даје замислити, јер су Турци на тој сграни, на западном сектору, имапи и највише својих топовских оруђа. Небо се проламало, земљи је било тешко од оног силног гвожђа и челика.. И под овом убиственом ватром наши су се окретни пешаци утврђивали муњевитом брзином око подне.